Budimo roditelji koji su blagoslov za svoju decu

Moj motor pokretač u ovom periodu života je uverenje o tome koliko je važno svesno i pozitivno prisustvo roditelja u životu njihovog deteta. Upravo to ubeđenje mi daje snagu da i dalje funkcionišem uz česte neprospavane noći, emotivne turbulencije i tantrume, i redovno micanje mojih ličnih potreba u drugi plan. Često mi dani liče na maraton tokom kojeg učim umetnost letenja od jednog do drugog malog bića koji još uvek nemaju sposobnost da čekaju na ispunjenje svojih potreba, iako je uče iz dana u dan. Moram priznati da je najteža deonica ipak prošla, i sada već mogu sebi dozvoliti da umesto trčanja i prošetam i bacim pogled po neposrednom okruženju! Dok je najteža deonica trajala, minuti, sati i dani su se rastezali kao da su od gume i nikako nisam mogla pojmiti činjenicu koju su svi drugi oko mene sa lakoćom opažali – da vreme tako brzo prolazi. Za mene je prolazilo taaaaaaaaako sporo, i merila sam odeljke vremena sa događajima kao što su: ah, počeo/la je da sedi, da puzi, da hoda, da jede kašikom, da sam/a „čita“ slikovnice… Međutim, sada se vreme i kod mene ubrzalo, i ne prođe ni čas kad već primetim da su im okračale pantalone.

Još uvek sam im preko potrebna i važna, kako za obavljanje svih onih delatnosti koje još uvek ne mogu i ne znaju da obave sami, tako i za deljenje svih onih slatkih momenata radosti oko novih otkrića i euforije oko novih pobeda. Život mojih mališana je ispunjen mnoštvom uzbuđenja, izazova, dilema, otkrića, isprobavanja, nadmetanja, pun je snage i energije koje bujaju i pršte intenzitetom koji preplavljuje i njih i svet oko njih. Potreban je neko ko je dovoljno stabilan da im drži ruku dok prolaze vodopadima i vodoskocima ovog intenzivnog razvoja i bujanja. Potreban im je neko ko će im ulivati sigurnost svaki put kada se spotaknu, kada se uplaše i kada dožive poraz, a takvih trenutaka će biti jako mnogo dok ne ojačaju da mogu sami da se nose sa njima. Potreban je neko ko će im davati ljubav i podršku kada učine dobra dela, kao i neko ko će ih prihvatati i korigovati sa ljubavlju i onda kada ispoljavaju bes, sebičnost, netrpeljivost, jadikovanje, ljubomoru, kao i sve ostale manje ili više tamne nijanse senke koju svi nosimo u sebi kao nesavršena ljudska bića. Potreban im je neko ko će ih prihvatati i voleti cele, sa svim svetlima i senkama koje postoje u njima. Potreban im je neko ko će im pružati utočište u svim situacijama, u svako doba dana ili noći, kad god i gde god im je potrebno. Potreban im je neko ko će se radovati sa njima čak i kad se raduju glupostima, i neko ko će tugovati sa njima čak i kada tuguju za glupostima. Potreban im je neko ko će im pružiti nežno ali sigurno vođstvo kroz šumu svih pravila, dužnosti i moranja koja se od njih očekuju. Potreban im je neko ko će ih nežno ali odlučno zaustaviti i vratiti kada odu predaleko od granica sigurnosti i zdravog razuma. Potreban im je neko ko će ih često podsećati da su vredni ljubavi i poštovanja, i čije ponašanje će ih podsećati da je život vredan ljubavi i poštovanja. Potreban im je neko ko će dozvoliti da im izrastu krila i ko će ih naučiti da čvrsto koračaju po zemlji.

Ako želim da ispunim sve ove uloge ili bar neke od njih, onda je upravo SAD vreme za to. Zato što će doći vreme kada više neću biti toliko potrebna da im držim ruku dok skaču sa kreveta, da ih uspavljujem kad se noću probude, da im brišem suze i da ih držim u naručju dok me čvrsto stiskaju svojim malim rukicama i gledaju svojim nevinim okicama kao da sam upravo ja najvažnija osoba u njihovom životu. Sada to i jesam, baš najvažnija, predmet najsilnije ljubavi koja postoji među ljudskim bićima. I baš sada ja to mogu iskoristiti da im pružim što više i što bolje onoga što im je potrebno, ostavljajući neke druge manje bitne i manje hitne stvari za neka druga vremena. I baš ovo vreme mogu iskoristiti da poboljšam, pročistim i nadrastem sebe koristeći moć majčinske ljubavi i majčinskog instinkta, koji mi daju snagu da tolerišem, da se odričem i da volim onako kako to nikada ranije ne bih mogla. Vreme je sada, i to vreme će u jednom trenutku proći. Iako iz ovog trenutka izgleda daleko kao večnost, doći će vreme kada će moja deca da postanu samostalna i nezavisna, kada im više neću biti najpotrebnija i najvažnija. Tada ću imati dovoljno vremena da ispunim sve one lične potrebe i lična zadovoljstva koja mi sada izmiču. Ali ako do tada ne budem uspostavila temelj povezanosti između sebe i svoje dece, možda će biti prekasno da se to nadoknadi.

Majke i očevi, ako imate decu mlađu od šest godina, onda je baš sad vreme da iskoristite svaki trenutak i svaku priliku da budete uz njih, da ih volite, da ih podržite i ohrabrite, da ih štitite, da ih negujete, da učite, da se popravljate, da sazrevate i da rastete zajedno sa njima. Ovo je dragoceno vreme kada se formiraju temelji buduće ličnosti našeg deteta i kada mi aktivno učestvujemo u tome. Kako vreme prolazi naše učešće je sve manje potrebno i sve manje uticajno. Roditeljstvo jeste težak rad, ali je i najvredniji blagoslov. Budimo dostojni da ga primimo. Kao što je zdravo, pametno i poslušno dete blagoslov za roditelja, tako je uravnotežen, svestan i zreo roditelj blagoslov za dete. Činjenica da smo postali roditelji ne znači da smo dovoljno zreli za tu ulogu, ali nikada nije kasno da to postanemo. Život je pun lekcija koje nas vode sve većem sazrevanju, a roditeljstvo je jedna od najmoćnijih. Iskoristimo ga!

Srdačno,

Tamara

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s