Uskrs uzbuđenje

Ove godine smo katolički Uskrs proveli u Somboru kod bake, deke i tetke u stanu. Da smo bili u našoj kući u Adi, i da je bilo malo lepše vreme, napravila bih prolećni sto sa svežom travom i cvećem, ali ovako smo samo napunili korpu šarenim drvenim igračkama i organizovali potragu za jajima. Šest drvenih jaja i šest minijaturnih paperjastih igračkica pilića sam prethodnu noć sakrila na nekoliko relativno vidljivih mesta po stanu, da ne bude preteško da se nađu (između ostalog i u njihove cipelice). To je bila prva jutanja aktivnost (pre 8 sati) i uzvici uzbuđenja su probudili sve ukućane. Osim drvenih jaja su se našla i dva kinder jajeta, čiji sam veliki protivnik, ali (ponekad) ne mogu ništa protiv njih u bakinoj kući. Onda smo sjajnim gliterima šarali po drvenim jajima, i to je bilo zanimljivo nekih dvadesetak minuta. Ja sam pripremila još jednu aktivnost crtanja, šaranja i lepljenja, ali moja deca još uvek nisu previše zainteresovana za delatnosti likovne kulture, koliko god da im ja to pokušavam probuditi, tako da sam to ostavila za neku drugu priliku. Onda smo otkrili korpu koju je noćas ostavio zeka, i to je bilo toliko uzbudljivo da smo jedva uspeli da pojedemo doručak pre 10 sati.
Pošto sam pristalica prirodnih materijala, i ovaj put sam se odlučila da korpu napunim igračkama od drveta, koje sam prethodni dan našla po povoljnim cenama na tezgama starih zanata u centru grada. Nije da nisam imala i druge igračke u vidu, ali u poređenju sa ovim drvenim su izgubile svaku šansu: ne samo što su skuplje nego kao da nemaju „dušu“, naročito one brendirane koje se reklamiraju svakih deset minuta na kanalu za crtane (kako podmuklo), nemaju nikakvu edukativnu vrednost, bude pomodarstvo i pritom koštaju užasno puno u odnosu na to koliko zaista vrede. Tako da sam osetila pravo olakšanje kada sam videla dve poznate tezge sa drvenim igračkama na kojima sam kupovala i ranije. Ovaj put sam se odlučila za kamion koji šlepuje auto, kolica sa kokama koje kljucaju semenke kada se vuku, (vozila moraju da budu na spisku) starinsku i uvek aktuelnu čigru, figurice pčelice i Pinokia koje su zakačene na uzicu feder, pištaljke-priveske za ključeve u obliku zeke i bubamare (moj sin je oduvek bio opčinjen ključevima). Tome sam dodala i komplet za baštu sa dva mala ašova i malim grabljama (za decu ali pravi, iz poljoprivredne prodavnice), koji će nam biti korisni tokom narednih meseci, kao i jednu slikovnicu i Riznicu pesama Jovana Jovanovića Zmaja, za koju se nadam da će nam trajati i biti zanimljiva još puno godina.

211  212  217  239  240  238  241  243
Tetka im je kupila spomenar sa ključićem i to je bila jedna od glavnih atrakcija. Tačnije, spomenar je bio namenjen za Malini, pravi roza cvetni za devojčice, ali je Gabriel toliko bio nezadovoljan što nema i on (rekla sam, tajna je u ključevima!), da je tetka morala da kupi i njemu jedan (uspela je da nađe plavi sa medama). I dobar deo današnjeg dana je prošao u otključavanju i zaključavanju malog katanca… skakanju pčelice Maje i Pinokia, vožnji kamiona i auta po policama među knjigama, vrtenju čigre, premeštanju jaja i pilića sa mesta na mesto… Nismo uspeli ni da izađemo napolje u šetnju, a dan je već proleteo.
Volim praznike, naročito kada na njih gledam dečijim očima!

Srdačno,

Tamara

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s