Žena, majka, boginja

10646872_10152758055121477_6333739443286966925_n

Nedavno se u svetu slavio dan majki, te je povodom toga izašao ovaj tekst na jednoj stranici koja promoviše znanja i vrednosti drevne Vedske kulture. Izdvojiću neke od odlomaka za inspiraciju i ohrabrenje svim majkama, koji su u skladu sa mojim razmišljanjima i sa načinom na koji vidim važnost majčinstva i porodice. Što bi se reklo, kao da sam ja pisala…

„Kada se žena transformiše u majku, tri čuda se dese istovremeno. Prvo čudo je rođenje deteta. Prilikom porođaja se bol i zadovoljstvo ujedinjuju u jednom trenutku vremena i deluju ujedinjeno, i to je drugo čudo. Pre rođenja deteta žena je bila samo žena. Nakon rođenja deteta žena je postala majka, i to je treće čudo.

Iskustvo transformacije u majčinstvo je privilegija koju imaju samo žene. Majčinstvo je drugo ime za devociju ili posvećenost. Majčina nesebična devocija prema detetu raste iz semena nevinosti: bez sebičnih motiva, to je čista ljubav kojom su jedino majke blagoslovljene.

Buduća sreća i blagostanje deteta u potpunosti zavise od pravilnog očuvanja i funkcionisanja porodice. Buduće blagostanje društva, zajednice i nacije u potpunosti zavisi od pravilnog očuvanja i funkcionisanja porodice… Porodica koja dobro funkcioniše je u osnovi hram koji kuću transformiše u dom. A ko upravlja ovakvim domom? Majka.

Vreme koje majka provodi sa decom, vođeno mudrošću i pravilno iskorišćeno, stvara osnovu za izgradnju čitave nacije. Uravnotežena individua sa solidnim psihološkim temeljom je nit koja se provlači u tkanje čitave nacije i društva. Dakle, koren izgradnje društva i nacije jeste majka. Pravilno razumevanje ove činjenice i njegova primena bi bilo četvrto čudo.

Majčinstvo je duhovna transformacija supružništva. Supruga može da zahteva i uzima, ali majka oseća da je njena privilegija da daje… Izvršavanje domaćinskih dužnosti, organizovanje doma, odgajanje dece, vođenje kućnih finansija – te su delatnosti njena tvrđava. Majka je po prirodi obdarena božanskom ljubavlju i moći… To što trenira svoju decu u plemenite članove društva, to što formira karakter čitave ljudske rase je nesumnjivo moć daleko veća nego što bi žena mogla da izvršava kao poslanik, zakonodavac, predsednik ili sudija.

Inspirirajuća snaga doma je majka. A dom je izvor i početak bilo kojeg oblika društvene organizacije. Kao jaslice društva. To je najslađe mesto gde se deca treniraju da postanu budući članovi društva. Dobre navike, pravilno ponašanje i dobar karakter se formiraju u deci unutar dobro regulisanog doma pod ličnim uticajem majke. Majčina nežnost i ljubaznost pomažu deci da ispolje svoje prirodne talente i uspavane kapacitete veoma lako i brzo. Deca upijaju ideje preko sugestije i imitacije. Vaspitanje i utisci koje dete dobije u ranom detinjstvu ostaju zauvek. Zato, dom je najlepše polje za trening i izgradnju karaktera dece pod ličnim vođstvom majke…

Majke su najvažniji rizničari kulture, koju održavaju preko kućnih rituala, poezije, priča i uspavanki. U ovome je sadržana filozofija života. Po samoj suštini svoga bića, majke su misionari civilizacije. Sa izuzetnim kapacitetom požrtvovanosti, one su prirodni lideri čovečanstva.

Manu izjavljuje: Žena koja čini dobro, koja je efikasna u poslu, prijatnog govora, predana svojim dužnostima i službi čovečanstvu, zaista više nije ljudsko biće nego boginja“

Celi tekst na engleskom možete pronaći ovde: http://www.aryasamajnz.org/articles/1_MotherhoodInVedicCulture_Sunanda.html

Kada pogledamo današnje porodice, majke, očeve i decu može nam izgledati da su ovakvi hvalospevi u slavu majčinstva u najmanju ruku preterani. Ove reči su napisane sa gledišta jedne drevne kulture koja je na društvo i porodicu gledala na drugačiji način nego što ih gledamo danas. U današnje vreme se ističu potrebe individue iznad potreba zajednice, a kada malo bolje pogledamo kroz istoriju sveta videćemo da to nikada ranije nije bilo tako. I kada još malo bolje pogledamo ispod površine, videćemo da je to jedna velika iluzija, koja dovodi do toga da ljudi više nisu sposobni da održavaju najosnovnije stvari na nivou ljudskosti i dostojanstva: brakove, porodice, svoje mentalno i fizičko zdravlje, mentalno i fizičko zdravlje svoje dece i supružnika. A kada ove stvari nisu u redu, šta nam onda vredi bilo šta drugo? Jer ove stvari su osnova, temelji. U Vedskoj kulturi, kao i u drugim kulturama koje su održavale povezanost sa višim izvorima znanja i mudrosti, stvari se odvojaju po logičnom redosledu: majka brine o deci na svim nivoima, muž brine o ženi i deci na svim nivoima, zauzvrat deca poštuju i služe roditelje, zauzvrat žena poštuje i služi muža. Svi su međuzavisni i povezani, svi se međusobno poštuju. I tolerišu nesavršenosti, kojih je uvek bilo i uvek će ih biti. Danas, međutim, niko ne želi da služi nikog, niko ne toleriše nikog, svako najpre misli na svoje sopstvene želje i potrebe, svako hoće sve da radi i sve da postigne i u svemu da bude uspešan, pa na kraju, veoma često, ne bude uspešan u ničemu. Kupujemo ne samo proizvode globalne marketinške mašinerije, nego i njene ideje, vrednosti, ciljeve. Borimo se za svoja prava kao individue, ali zauzvrat gubimo povezanost – sa Bogom, sa prirodom, sa jedni drugima, i na kraju sa samim sobom. Osećaj izolovanosti, nepovezanosti i gubitka smisla je već postao izvor niza problema sa kojima se nosi čovek dvadeset i prvog veka. A gde bolest počinje? Već od ranog detinjstva. Kada se beba koja je devet meseci provela u maminom stomaku nakon rođenja na razne načine, opravdano i neopravdano, odvaja od te iste majke koja je njoj još uvek izvor života – već tu počinje.

Važnost majčinstva u izvornom obliku je izgubila svoju vrednost u dobu u kojem živimo. Majčinstvo nije podržano celokupnim sistemom koji nameće stil života po kojem majke nemaju vremena, mogućnosti i podrške da se posvete deci onako kako bi trebalo, dok se u isto vreme značaj dečijeg odgoja potencira više nego ikada pre i deca se stavljaju na pijedestal više nego ikada pre, zasipaju se igračkama, odećama, aktivnostima i zabavama više nego ikada pre, a u isto vreme problemi sa neadekvatnim dečijim i adolescentnim ponašanjem su veći nego ikada pre. Kakva čudna podudarnost, zar ne? Ma ne treba deci ni toliko igračaka, ni odeće, ni zabave, ni časova plesa i engleskog, nego im treba majka koja je prisutna, zadovoljna, podržavajuća, mudra, stabilna, vedra i razigrana. Treba im baka koja im često mesi kolače, i deda koji im često priča priče i tetka koja se puno igra sa njima. Treba im tata koji ih nosi na ramenima, sluša ih kada hoće da se požale ili pohvale, koji ih poljubi pre spavanja i koji im često kaže da ih voli. Treba im postojani ritam po kojem im slično teku dani i meseci, treba im vazduh, sunce, zemlja, voda, drveće i kamenje, cveće i životinje. Treba im puno prilika da istražuju i da se kreću, i mogućnost da se uvek vrate u sigurno utočište.

To su jednostavne stvari koje deci trebaju. Na žalost,mnoge od tih jednostavnih stvari su postale teško dostižne, zbog nedostatka vremena, novca, mentalnog mira i zadovoljstva, zbog nedostatka podrške od najbližih članova porodice, iz opravdanih i neopravdanih razloga. Zato majke koje odluče da same odgajaju decu kod kuće ili su na to primorane često pate od usamljenosti i izolovanosti. I kako onda da pokažu deci primer sreće, zadovoljstva, mira i stabilnosti, ako ih one same ne osećaju? Odakle da izvuku mudrost i strpljenje koji su im neophodni alati za pravilan odgoj deteta? Indijska poslovica kaže: potrebno je čitavo selo za odgoj deteta. Majka jeste centralna figura u tom poslu, ali ne i jedina.

Majčinstvo je sveta dužnost, kroz koju se žena preobražava i sazreva, i kroz koju stiče kvalitete koji je približavaju položaju boginje. Nežnost, brižnost, posvećenost, požrtvovanost, saosećaj i mudrost su najvažnije ženske odlike, koje doživljavaju procvat kroz majčinstvo, ali se tu ne završavaju. Svet danas pati u nedostatku tih odlika, i jedan od pokazatelja toga je da se majčinstvo ne podržava i ne slavi onako kako to zaslužuje. Ali ako smo mi kao majke svesne ovoga, pronaći ćemo snagu unutar sebe da opstanemo u ovoj svetoj dužnosti na način koji će doneti najviše dobrobiti našoj deci, porodici i nama samima. Jer ne zaboravimo, kroz davanje majka obogaćuje i sebe, čak i ako nam niko ne zahvali za to, čak i ako niko ne primeti koliko napora smo u to uložile. Božanska Majka sigurno vidi, uvek je uz nas i daje nam snagu kada mislimo da je više nemamo.

Srdačno,

Tamara

Advertisements

2 thoughts on “Žena, majka, boginja

  1. Uff, kako mi je legao ovaj tekst. Bas danas, kada sam pomislila da nemam snage da se izborim sa ociglednom zutom minutom svoga deteta. Ma, mogu ja to. Jer sam majka. Jer ga volim! Jer ga niko ne poznaje kao ja. Hvala ti!

    Sviđa mi se

    • Drago mi je! Žute minute su najteže, i ja se često osećam kao što si napisala, naročito pošto ih je dvoje i često im se žute minute udruže. Ustvari, to je najteži deo roditeljstva, barem za mene, i tu mi treba najviše snage, mudrosti i pomoći. Fizički deo posla je sitnica naspram emotivnog usmeravanja i savladavanja, a u tome je i slava majčinstva, kao što piše u ovom tekstu… pomažemo u psihološkom formiranju budućih odraslih ljudi, i ne znam ima li važnijeg i zahtevnijeg zadatka. Puno sreće ti želim!

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s