Šta je dobra igračka?

022

Pridajem veliku važnost dečijim igračkama zato što one predstavljaju bitan deo dečijeg sveta koji se vrti oko igre kao osnovne platforme delovanja tokom čitavog detinjstva. Kao pristalica Waldorf obrazovanja suvišno je napomenuti da sam vrlo selektivna po pitanju materijala od kojeg se prave igračke, kao i po pitanju simbolike koju igračka nosi. Prednost imaju igračke napravljene od drveta, vune, pamuka i ostalih prirodnih materijala; zatim igračke koje su ne sasvim dovršene i koje pružaju detetu mogućnost manipulacije i eksperimentisanja kao što su drvene kocke, komadi prirodnih tkanina, pletene korpe, kartonske kutije, materijali iz prirode kao što su grančice, kamenčići, školjke, šišarke i slično; zatim igračke koje napravimo zajedno sa decom kao što su jednostavne lutke, oblici od kartona i papira, bilo šta što sašijemo ili obojimo (ako smo vični ručnim radovima i ako imamo dobru kolekciju alata kod kuće ova poslednja kategorija može da se proširi na puno raznovrsnih predmeta za igru). Ovakve vrste igračaka pre svega odišu nežnom, prijatnom energijom koja hrani čula deteta i ne nadražuje ih bespotrebno. Postoje dokazi da dodir drveta i prirodnih materijala povoljno utiče na naša čula, dok dodir veštačkih materijala kao što je plastika otupljuje čula. Na današnjem tržištu vlada opšta navala plastičnih, drečavih, drečećih, krutih, jeftinih (i skupih!) igračaka koje su vrlo nadražujuće, izrađene bez ljubavi i iz čisto profitnih razloga. A da ne pominjem simboliku koju nose i koja oslikava poremećene vrednosti današnjeg društva: lutke koje izgledaju kao da su izvršile plastičnu operaciju lica i tela, zastrašujuća čudovišta i oružja, razne vrste tehnoloških sprava i slično.

Osim što su takve neadekvatne igračke danas dostupne na svakom koraku, postoji opšta tendencija da se dečije sobe zatrpavaju igračkama i gomilaju u kutijama. Sigurna sam da svako od nas zna barem po jedno dete koje ima svaku moguću igračku koja može da se zamisli, a da je i pored toga nezadovoljno i da se dosađuje. To je zato što zatrpavajući dete igračkama mu činimo medveđu uslugu – lišavamo ga mogućnosti da mašta i eksperimentiše, a to su osnovne psihološke i moždane funkcije koje su detetu potrebne tokom detinjstva. Time ga doslovno gušimo, na dajemo mu fizičkog ni suptilnog prostora (ni podrške) da zamišlja i koristi sopstvenu maštu. Iz ovog razloga je dobro da igračke budu što više nezavršene, da što više dopuštaju detetu mogućnost različitih uloga za različite situacije u igri. Zato se u Montesori pedagogiji koriste samo materijali i praktično nema gotovih igračaka, nego dete samo stvara sa materijalima koji mu izazovu interesovanje. U Waldorf pedagogiji se takođe koriste neoformljene igračke i naročito puno materijala iz prirode, čak su i lutke uglavnom napravljene bez crta na licu ili sa minimalnim crtama, zato da bi dete moglo da zamišlja izraze lica u skladu sa raspoloženjem u igri. Kad god primetim, a primetim vrlo često, da moja deca u igri zamišljaju da je neki predmet nešto što uopšte nije, znam da smo na pravom putu – mašta je puštena u pogon! Dok se igramo sa decom mi odrasli imamo tendenciju da odmah hoćemo da napravimo situaciju što sličniju stvarnosti, barem sam ja to primetila kod sebe (i to je upravo ideja kojom se vode fabrike igračaka, koja je ideja prilagođena odraslima, a ne deci). Ali tokom vremena sam naučila da suzdržavam taj poriv i da puštam njih da određuju šta će šta da predstavlja u igri, a šta će biti samo „zamišljeno“. I prosto je neverovatno koliko toga je samo zamišljeno, i koliko toga lako može postati nešto što je u tom trenutku potrebno. Korpe i kutije mogu postati pećine, kreveti, avioni, kuće, štale, stolice, šeširi, kacige…, marame mogu postati jezero, haljina, ljuljaška, ogrtač, krila…, jastuci mogu postati tvrđava, konji, kreveti, planine… A umesto lutaka za razne likove im odlično mogu poslužiti prstići (šta sve ti prstići nisu do sada bili!), papuče, listovi, kestenje, orasi, kamenčići, ključevi, čak i voće na kuhinjskom stolu. Jednom rečju – što više zamišljanja, to bolje. To je najbolja vežba za razvijanje kreativnosti, snalažljivosti i bogatog unutrašnjeg života. Moć zamišljanja kod dece direktno ruinira gledanje televizije i svih drugih medija, kao i pretrpavanje nekvalitetnim i gotovim igračkama koje savršeno preslikavaju stvaran svet odraslih. Deci je potrebno da otkrivaju, da isprobavaju i da zamišljaju – jedino tako će zaista ući u svet odraslih kada bude bilo pravo vreme za to. Svog detinjstva se sećam kao jako lepog i prijatnog iskustva, naročito po pitanju igre, a sestra i ja nismo uopšte imale puno igračaka. Sežam se da smo se često igrale sa papirnim lutkama koje su imale odeću, i to je bilo sve – ostalo smo zamišljale. I ništa nam nije nedostajalo niti smo priželjkivale da imamo. A maštanju nije bilo kraja…

Pretrpavanje možemo izbeći redovnim čišćenjem/izbacivanjem/poklanjanjem svega što više nije u upotrebi, kao i svega što nema pravu vrednost za razvoj našeg deteta, a dobili smo na poklon ili smo kupili dok još nismo razmišljali o ovome. Korisno je i rotirati igračke dva puta godišnje, pa će duže ostati zanimljive. Iako može zvučati paradoksalno, ali ostavljanjem manjeg izbora probranih igračaka možemo poboljšati igru deteta, jer mu ostavljamo više prostora i ne opterećujemo ga sa previše izbora. Kada imamo manji izbor igračaka korisno je da ih rasporedimo sa nekim smislom, tačnije da ih postavimo u određene aranžmane, kao na primer kutak za lutke i predmete koji bi mogli da se koriste za igru lutkama, kutak za vozila, kutak za kocke i materijale, kutak za čitanje i slično tome. Kreativni nered tokom igre jeste dobrodošao, ali previše nereda sa mnoštvom razbacanih igračaka po celi dan stvara atmosferu netrpeljivosti i nervoze (ne samo kod odraslih nego i kod dece). I opet, ne treba ni u ovome biti fanatik i uskratiti detetu previše igračaka, naročito ako je do sada naviklo da ih ima mnogo. Kao i u svemu, treba naći pravu meru i osetiti šta je dovoljno. Obično ako nisam sigurna da je neka igračka za bacanje isprobam da je sklonim u ormar na neko vreme, i ako je ne traže mesec ili dva onda je uklonim. Ili ak želim da je zadržim sklonim je na neko vreme pa ponovo vratim nakon nekoliko meseci.

Naše omiljene igračke sa kojima se puno igramo i koje smatram da zadovoljavaju gore spomenute standarde idu otprilike ovim redosledom:

Drvene lutkice u raznim likovima – mamina radionica

Vozila – autići, kamioni, zaprežna kola sa konjima, vozić, uglavnom drveni, metalni, a provuče se i koji plastični

Drvene kocke – dok su bili manji nisu se puno igrali kockama osim što bi ponekad pravili kule, ali sada ih puno koriste za pravljenje kućica i igrališta za drvene lutkice

Lutka-beba sa gumenim licem, rukama i nogama i sa mekanim krpenim trupom (imamo jednu i za batu)

Nekoliko krpenih ručno rađenih lutaka iz Indije koje su dugo vremena stajale samo za ukras, ali od pre nekoliko meseci postale su jedna od najčešćih zanimacija za igru. Predstavljaju Krišnu i Radhu koji su naši omiljeni junaci iz priča.

Figurice raznih životinja, uglavnom drvene i nekoliko gumenih

Čigre u raznim veličinama

Muzički instrumenti (drveni)

Nekoliko mekanih krpenih i plišanih životinja

Slikovnice i knjige

Od prirodnih materijala korpa sa kestenjem, žirovima i orasima, a trenutno su hit školjke koje je tetka donela sa mora.

Marame i nakit za prerušavanje (u zadnje vreme jako aktuelno)

Uvek aktuelna kutija sa svim i svačim (stari foto aparat, naočare, baterijske lampe, novčanici, flašice i slično)

 

Osim ovih imamo i plastične igračke koje sam ipak zadržala i koje su stvarno puno korištene i korisne:

U dvorištu -motor guralica, tricikl, autić guralica, dva konja za jahanje (jedan plastični i jedan drveni) – ne znam stvarno šta bismo bez njih! Istina da se sve ovo sigurno može nabaviti kvalitetnije od drveta, ali nekako smo ležerni po tom pitanju za sad.

Igračke za igranje u pesku i bazenu, kao što su kantice, lopatice, brodići i slično.

Lopte, tenis i slično.

Male plastične figurice koje koristimo za potapanje i igre u vodi.

 

Ima nekoliko stvari koje još nemamo i koje su mi u planu da nabavimo:

Svilene marame za igru, jedan od poznatih rekvizita u Waldorf vrtićima i porodicama, koje stvaraju divnu bajkovitu atmosferu kako god da se koriste (http://sarahssilks.com/)

Drvene stalke preko kojih se mogu prebaciti materijali za pravljenje šatora, takođe obavezan rekvizit u Waldorf vrtićima

Još krpenih lutaka za igru i za lutkarske predstave

Drvo – kućica

 

Koje su vaše omiljene igračke? Volela bih da čujem još neke ideje koje nisu sa našeg spiska.

Srdačno,

Tamara

PS: Zaboravila sam dve važne stvari: 1. kuhinjske šerpe, lonci, tave i varjače…..2. puzle i slagalice, za sad još uvek jednostavne

 

 

 

 

 

Advertisements

3 thoughts on “Šta je dobra igračka?

  1. Super koristan tekst! 🙂
    Na listi moje dece ovih dana se nalaze moje letnje baletanke, jedna letnja marama i jedna kapa sa šalom (2 u 1 za koju kažu da im je kosa), kao i one gumene igračke životinje: medveđa porodica, mama srna, tata jelen i bambi, kao i nekoliko zmajeva.

    Sviđa mi se

    • Drago mi je da ti je članak od koristi! Sećam se da smo sestra i ja kad smo bile male stavljale majice na glavu da nam budu kao duga kosa, to je valjda uvek aktuelno kod devojčica. Igračke životinje treba da budu obavezan deo dečije kolekcije igračaka, moji su baš danas gradili farmu koja je zauzela polovinu poda u sobi…

      Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s