Priče za najmlađe

skazka_25

Ako delite sa mnom ljubav prema pričama i pripovedanju, onda je ovo članak za vas. U prethodnom članku sam pisala o nuždi za pripovedanjem u detinjstvu, a sada ću započeti analizu samih priča. Koje priče pričati deci: da li stare dobre Grimove bajke, da li neke nove „modernije“ kojih ima sve više na tržištu, da li jednostavnije ili komplikovanije, da li iz realnog ili iz bajkovitog sveta?

Očigledno pre svega želimo da budemo sigurni da li je poruka koju priča prenosi u skladu sa vrednostima koje želimo da dete usvoji. Univerzalne pozitivne vrednosti se uvek očituju kroz pobedu dobra nad zlim i kroz pozitivna rešenja napetih situacija. To je najvažnije pravilo, jer osnovna uloga priče je da formira detetov sistem vrednosti, da mu stvori stabilan osećaj poverenja u to da je život u osnovi dobar, da je uvek moguće pronaći rešenje, da je pomoć uvek dostupna, da su moral i čistoća karaktera vredni truda. Grimove i Andersenove bajke su za mene i dalje na vrhu liste, jer su to bajke za sva vremena, bogate arhetipskim slikama koje su prisutne u kolektivnoj svesti celog čovečanstva (tačnije Evrope i onih koji imaju evropske korene), i upravo zbog toga imaju magnetsku privlačnost koju oseća, verujem, svako dete kada ih čuje. Zatim su tu narodne priče koje malo dublje zalaze u tradiciju i običaje, kao i priče starih civilizacija. Zatim priče iz prirode, o biljkama, životinjama i tokovima života u prirodnom okruženju, kao i basne. Onda su tu priče iz svakodnevnog realnog života, bez oblaka magije ali sa praktičnim porukama. I konačno, priče koje sami smišljamo i priče iz našeg sopstvenog detinjstva i života.

Jedan od zaista bitnih faktora za biranje priče je starosna dob deteta. Sećam se da sam ćerki kada je imala jedva godinu dana kupila knjigu Priče o vilama u kojoj su bile tri poznate bajke: Pepeljuga, Mala Sirena i Uspavana Lepotica. Moram priznati da sam je kupila jer sam ja bila ta koja je privučena knjigom, bez da sam razmišljala kako će se svideti mojoj ćerki (misleći, pa mora joj se svideti kad je devojčica!). I sećam se osećaja blagog razočarenja kada se pokazalo da je ona potpuno ravnodušna prema knjizi. Jedino je par puta prokomentarisala „beba“, pokazujući na sliku na kojoj je princeza u Uspavanoj Lepotici prikazana kao mala beba u kolevci. Knjiga je završila iskidana, bez da je i jednom pošteno pregledana. Kasnije sam iz Waldorf pedagogije saznala za smernice koje vrste priča izabrati za koji uzrast deteta što meni definitivno ima smisla, jer su zasnovane na zdravom razumu, prema tome kako se dete razvija pred našim očima. Do treće – četvrte godine treba birati priče sa što jednostavnijom radnjom, bez negativnih likova, sa temama koje naglašavaju porodicu, vezu između dece i roditelja, osećaj zaštićenosti i slično tome. Takođe priče u kojima postoji ponavljanje i ritmičnost imaju blagotvoran efekat na decu ovog uzrasta, kao što su Tri Praseta, Zlatokosa i tri medveda, Deda i repa, Koka i zrno pšenice. Isto tako su odlične Cvrčak i Mrav, Zec i Kornjača i basne sa sličnim pozitivnim i smislenim završetkom. Meni se dešavalo da kupim, a još češće da dobijemo na poklon slikovnice basne koje imaju turoban završetak, kao na primer da vuk na kraju pojede jagnje, da orao pojede male lisičiće pa posle orao i mali orlići izgore… užas! Naravoučenija ovih basni oslikavaju prirodu negativnih karakternih osobina, koja bi bila primerena za decu u osnovnoj školi, ali ne i za dete od nekoliko godina. U tim situacijama uglavnom na brzinu smislim drugačiji kraj, a kasnije se potrudim da slikovnicu uklonim, iako zna da se desi da im se baš sviđaju slike na toj slikovnici, pa smo onda u sosu… Zato je stvarno važno pročitati šta piše u slikovnici pre nego što je ponudimo deci da gledaju.

Priče sa negativnim likovima, vešticama, strašnim vukovima i ostalima treba uvoditi od četvrte-pete godine. To su priče poput Ivice i Marice, Snežane i sedam patuljaka, Vuka i sedam jarića, Pepeljuge. Mi smo doduše ove priče već ispričali, dok još nismo znali za ove smernice, i od nabrojanih najviše vole Ivicu i Maricu, povremeno Vuk i sedam jarića, dok Snežanu i Pepeljugu ni ne spominju, samo kada vide neke zaostale slikovnice kod bake. Pinokio i Palčica su otprilike u ovoj kategoriji, možda i u ranijoj, barem moja deca vole da ih slušaju već dugo vremena. Dok Uspavanu Lepoticu, Malu Sirenu i slične bajke sa bljeskovima romantike nisam ni pokušala da im ispričam, jer i sama shvatam da nema smisla – sa tom vrstom emocije još uvek ne mogu da imaju relaciju, niti treba. Da sam ranije znala ili razmišljala o ovome, sigurno bih sve do sada sačuvala decu od bilo kakvih negativnih likova, koliko god da je priča ili bajka lepa i poučna, zato što sada shvatam da ti likovi ustvari izazivaju strah kod deteta mlađeg od tri-četiri godine. Moj sin koji je nedavno napunio tri godine tek sada zna da mi kaže kada je nešto strašno sanjao i kada se nečega plaši. Sasvim mala deca ne znaju tačno to da izraze, ali osećaju strah. Sećam se kada su nedavno moji mališani tražili da im ispričam Crvenkapu pred spavanje, tada sam primetila da im priča o vuku izaziva strah. Istovremeno ih privlači ali i plaši. A da ne pričam o raznim negativnim likovima koje mogu videti na crtanim filmovima, to su još intenzivniji utisci za njihov nežni mozak u razvoju. Kada pričamo o vuku, možemo reći da se vuk pojavljuje i u priči o Tri praseta, koju sam navela kao pogodnu za mlađi uzrast. Ali razlika je u tome da je u priči o Crvenkapi i o Sedam jarića vuk pojeo glavne junake, dok kod prasića to nije bio slučaj, što je već značajna razlika. Naravno, ja nisam za razvodnjavanje bajki, smatram da deca treba da čuju celu priču sa svim njenim detaljima, i da se suoče sa postojanjem zla i negativnosti – ali u pravo vreme.

redridinghoodgfairy002

Za najmlađi uzrast su jako preporučljive jednostavne priče iz prirode koje možemo i sami smišljati. Ovo su primeri priča koje sam čitala u knjizi Isceljujuće priče od Suzan Perrow i koje sam uglavnom malo modifikovala i prilagodila svojoj deci: o Mami ptici i malim ptićima koji tek uče da lete pa se zapletu u trnoviti žbun odakle ih spašava dobra veverica, o maloj sovi koja je pala iz gnezda pa ju je spasio dobri dečak, o delfinima koji dolaze na obalu da se igraju sa decom u moru, o mravima koji žurno jure da pripreme gozbu pa se sudaraju u uskom hodniku, i slično tome. Čak i najjednostavnije priče o tome kako provode dan mali ptići ili konjići ili zečići, bilo koje životinje koje bude maštu i interesovanje deteta. U suštini nije potrebno da se nešto jako posebno dešava, i da bude neki veliki zaplet i rasplet u radnji priče. Za najmlađi uzrast je dovoljna sasvim jednostavna radnja, sa toplim i ohrabrujućim elementima: ljubav između roditelja i dece, pomoć koja stiže od prijatelja, podrška prirode i godišnjih doba. Ako uspemo da pričom dotaknemo detetovu emociju, nešto što mu je baš sada važno i sa čime se poistovećuje, onda smo pogodili u cilj, a dokaz će biti da će dete želeti da sluša priču iznova i iznova. Ponekad možemo biti iznenađeni koliko je dete zainteresovano za neku izuzetno jednostavnu priču (mene ne prestaje da iznenađuje i oduševljava njihova jednostavnost!). Jednom mi je sin kroz šalu tražio da mu ispričam priču o prozoru. Bio je decembar i ja sam povezala priču sa Deda Mrazom: Jedan je dečak celi dan stajao kraj prozora i gledao na ulicu čekajući Deda Mraza, nije ništa ni jeo ni pio niti se igrao, samo je čekao jer je jako želeo da vidi Deda Mraza. Onda je pao mrak i mama je rekla dečaku da sada mora na spavanje, i da će sutra moći nastaviti da čeka. Kad se probudio dečak je spazio poklone ispod jelke i shvatio da je Deda Mraz bio tu dok je on spavao i jako se rastužio. Onda mu je mama rekla da će Deda Mraz celi dan biti u Gradskoj kući na trgu i da će sva deca iz grada doći da ga posete, pa da može doći i on. Dečak je bio presretan i otišao sa mamom i tatom da vidi Deda Mraza, dobio je od njega poklon i Deda Mraz ga je nežno pomilovao po glavi… Ovu priču su mi tražili puno puta da im ispričam, i ja bih se često iznenadila kako im je još uvek zanimljiva. Pošto se decembar približava, sigurno ćemo je ispričati još koji put.

Kao što sam već nekoliko puta spomenula u člancima na ovom blogu, naši omiljeni junaci priča su Krišna i Balarama, najistaknutiji likovi indijske ili vedske tradicije. Oni su dečaci pastiri koji žive jednostavan seoski život čuvajući krave i telad svoga oca i igrajući se sa drugarima u divnoj šumi Vrindavani, a omiljena aktivnost im je krađa maslaca iz ostave svoje majke i drugih pastirica, zbog koje ponekad bivaju kažnjeni. Ova krađa maslaca (i deljenje maslaca raznim životinjama) je neiscrpna tema mnogih naših priča i igara, koja nikako ne gubi na svojoj privlačnosti, iako je toliko jednostavna. Istovremeno, priče o Krišni i Balarami su priče i za odrasle, u njihovim različitim slojevima su skrivene duhovne, moralne i čak ezoterične poruke. Međutim, pričajući ih deci biramo one detalje koji su prikladni za njihovu moć razumevanja, a kasnije kako rastu uvodimo druge detalje i složenije aspekte priče.

cute-lord-krishna-childhood

Čitala sam da je Rudolf Štajner, osnivač Waldorf pedagogije, rekao da su takve priče najbolje za decu, priče koje ćemo im ponavljati iznova u različitim starosnim dobima dodajući nove detalje koji će bliže razjašnjavati poruke koje priča nosi. Na taj način omogućavamo deci da razvijaju svoje razumevanje u kontinuitetu, povezujući različite delove u jednu celinu. Koristeći tradicionalne priče drevnih kultura možemo često da primenimo ovo pravilo. Iz vedske tradicije takva je i Ramajana sa junacima kao što je snažni majmun Hanuman koji čini čudesna dela pomažući glavnom junaku Rami, a iz starozavetne tradicije priča o Nojevoj barci sa svim nebrojenim životinjama koje su se ukrcale na barku da izbegnu potop i kako su na kraju svi zajedno započeli da grade jedan novi i bolji svet.

Dobrodošle su i priče koje opuštaju izazivajući smeh i koje su pomalo blesave, kao priče o Pipiki (Pipi Dugoj Čarapi) koje je zadužena da smišlja naša draga tetka, kao i priče o Štrumpfovima, o Mišku Pišku i slično tome (ove poslednje se pričaju uz slikovnice). Tu spadaju i mnoge pesmice čika Jove Zmaja, koje osim što bogate rečnik naše dece donose puno šale i smeha.

Pomenuta autorka Isceljujućih priča kaže da takođe priče iz našeg sopstvenog života mogu deci biti jako, jako zanimljive i imati terapeutski efekat, naročito ako postoje neki problemi u porodici. Kod nas se to naročito odnosi na tatine priče iz detinjstva koje decu slušaju širom otvorenih očiju i kasnije mami prepričavaju šta je sve tata radio kad je bio mali (što ima skoro istorijsku vrednost jer tatino detinjstvo je bilo prožeto danas zaboravljenim igrama u prirodi u vreme pre- televizijske zatrovanosti!).

Ako to želimo, priče će pronaći put do nas i do naše dece preko nas, i verovatno ostati u njihovom sećanju kao čarolija detinjstva kojom ih je majka hranila jednako kao i slatkišima. Možda će u njihovim sećanjima biti i slađe od slatkiša…

Volela bih da čujem i vaše omiljene priče, naročito ako nisu među ovima koje spominjem…. da obogatimo repertoar!

Srdačno,

Tamara

Fotografije: http://www.globalfolio.net, http://www.thegraphicsfairy.com,  http://www.worldtechfun.com

 

 

 

Advertisements

9 thoughts on “Priče za najmlađe

  1. Jako lepo, korisno, temeljno, kao i uvek od tebe, od vas.
    Drago mi je što vidim da sam i bez literature imala pravi osećaj kako i kada određene priče pričati. Nama je dugo omiljena priča bila izmišljena priča o dinosaurusu koji se zove Koko i koji potrči za zečićem u šumi, izgubi se, pa ga mama i tata nađu, pa sve svi izgrle i izljube i ispričaju jedni drugima kako su se uplašili i uželeli jedni drugih. Što bi ti rekla – jednostavno, a ne prestaje da bude zanimljivo. Večeras mi je rekao da ne želi da se dino Koko izgubi, pa smo ovu porodicu izmestili u novu avanturu – našli su u šumi šarenu malu ptičicu, odneli je kući, nahranili je, napojili, napravili joj kućicu i vratili je u šumu, gde ju je čekala njena mama. Onda su dinosaurusi postavili novu kućicu za ptičice i ostavili im hranu i svi su bili srećni. 🙂 Osim ovih, pričamo još i Crvenkapu i Tri praseta, sa izmenama – vuk nije strašan, više je komičan, ne znam da li ga tako i D doživljava. Inače više od priča volimo pesme, pa često umesto priča pevamo i čitamo Zmajevu Riznicu.

    Liked by 2 people

    • Da, to su te jednostavne teme koje hrane dušu malog deteta željnog ljubavi, bliskosti i zaštite. Hvala ti što si podelila sa nama vašu pričicu o donosaurusima i ptičicama. Mi kod kuće izbegavamo dinosauruse u bilo kojem obliku, ali kad odemo kod bake u „civilizaciju“ odmah postaju aktuelni, pa baš lepo da si mi dala ideju za ovu priču koja će im se sigurno svideti. I nama je vuk u Tri praseta više komičan,a u Crvenkapi više strašan, ali Crvenkapa ima drugih jako zanimljivih delova kao ona kad Crvenkapa pita „bako, bako, zašto su ti tako velike oči“ i tako redom, taj deo nam je najomiljeniji… zato i traže da je pričamo. Dok su bili mlađi, moji su isto više voleli pesmice, ali kako rastu raste im se privlačnost prema pričama, izgleda da je to deo razvoja.
      Koliko pratim tvoje tekstove, čini mi se da ti imaš pravi osećaj za mnoge prave stvari u roditeljstvu… Hvala ti na lepom komentaru i rečima podrške!

      Sviđa mi se

  2. Draga Tamara, jako volim tvoje tekstove i tvoje iscrpne analize. Dok sam čitala ovaj tekst, evocirala sam bezbroj osećanja koja sam doživela kao mala, slušajući naninu prijateljicu koju sam gnjavila da mi priča priče o jednom dečaku kome sam zaboravila ime, nažalost. Sećam se jasno slika koje sam zamišljala, šaka i palčeva te bake koji su se vrteli jedan oko drugog dok je pričala. Sećam se gde bih obično sedela, nane koja je prinosila kafu i sebe kako bih odlazila da nastavim da maštam dok su njih dve počinjale sa nekom njihovom, drugačijom pričom. Sećam se i bake koja je živela preko puta nas i kod koje sam odlazila na kašičicu slatkog od smokava i priču. Njena kuća, njena soba i dvorište bili su pozornica za njene divne izmišljotine. Priče nam pomažu da odrastemo, da sebe razumemo.
    Moje mišice imaju perode i dane kada više vole jedne knjige i slikovnice, a drugim danima neke druge. Ršumović, Radović, Zmaj, kao i Andersenove i Grimove bajke stalni su delovi čitalačkog repertoara. Nedavno smo u Geci pronašli knjigu koja govori o izvesnoj Sari B. Savić. U pitanju je prozni tekst na pedesetak strana sa dosta ponavljanja. Obe mišice su potpuno očarane, a mi smo zahvalni zato što je veoma lako izmišljati dalje dogodovštine o devojčici koja ide u prvi razred osnovne škole, ima jak duh i jezik oštar podjednako kao i um. 🙂

    Liked by 1 person

    • Jako mi je drago da voliš moje tekstove, tačnije počašćena sam. Pošto mi je poznato koliko si duboka, iskrena i vešta u pisanju od tebe mi je ova izjava pravi kompliment, i hvala ti!
      Divno si opisala svoja iskustva iz detinjstva sa bakicama. Mislim da nam danas nedostaju te bake iz prošlih vremena, uvek spremne da ponude slatko i neku priču iz rukava. Ali sreća je ako su tu mame, ili bilo ko, ko je spreman da priča priče i čita zajedno sa mališanima. Mi jedva čekamo da nam tetka donese nove knjige koje je kupila na ovogodišnjem Sajmu, mislim da će se tu naći i pesmice tobom pomenutih pesnika. Prozni tekst koji spominješ zvuči zanimljivo, ko je autor?

      Liked by 1 person

      • „Junie B. Jones is Not a Crook“, Barbara Park, kod nas je u izdanju Mono i Manjane prevedena kao „Sara B. Savić nije kradljivica“. Ukupno ima deset nastavaka, a mi smo pre deset dana otkrili ovaj, koji zapravo predstavlja devetu knjigu. 🙂
        I hvala ti na neverovatnim rečima! 🙂

        Liked by 1 person

      • Hvala, i ja cu onda iz Hrvatske, nadam se dace biti razumljiva. Samo jos jedno pitanje- planirala sam da uzmem prvu knjigu-vidim da ima dva dela Isceljujucih prica- da li su to vise knjige edukativne za roditelje ili pricice za decu spram situacije, mada mislim da je ovo drugo?

        Sviđa mi se

  3. Razumljiva je. Ja imam drugi deo, znam da ima i prvi, mislim da se zove nešto kao Bajke za laku noć. U suštini su i jedno i drugo. Na početku ima edukativni deo za roditelje, a drugi i veći deo knjige su priče za decu, kao terapeutsko sredstvo za različite vrste situacija i problematičnih ponašanja. Knjiga je stvarno korisna, ima puno priča i ideja. Priče se mogu lako i modifikovati. Prema mome iskustvu, bolje ih je prepričati deci nego ih čitati od reči do reči, iako sam i to radila. Nadam se da će vam biti od koristi.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s