Mleko – za ili protiv?

milk-in-a-daisy-field2

Kao dete sam obožavala mlečne proizvode, naročito mleko i maslac. Bila sam najveći ljubitelj mleka u porodici i često bih popila mamin i sestrin deo. Maslac mi je bio prava poslastica, sećam se da je tada popularan bio neki maslac iz Mađarske, sećam se i belog omota sa plavim slovima. A ni pavlake nisu zaostajale. Od svih mogućih vrsta namirnica mlečni proizvodi su bili i ostali moja najveća slabost. Kada sam izrasla iz tinejdžerskih godina počela sam se boriti sa viškom sluzi u nosu i grlu, tačnije nisam se borila nego ga tolerisala. Prehlade sam često imala kao dete, a i kasnije su mi bile verni pratilac u životu. Alergije su se pojavile kasnije, ali su bile još mučnije i dosadnije od prehlada. Začepljen nos je bio moje normalno stanje postojanja. Konačno se celi lanac krunisao pojavom astme nakon porođaja, koja mi je pokazivala slabašne simptome još mnogo ranije, ali ih ja nisam uspevala rastumačiti. Na sreću, danas su svu ovi simptomi smanjeni na minimum, a astma se povukla, nadam se zauvek. Ali ovaj zdravstveni izveštaj nije tema moga članka. Istina, prekomerno konzumiranje mlečnih proizvoda je jedan od uzroka mojih gore nabrojanih zdravstvenih problema, ali da li to znači da je mleko loše i da ga treba potpuno eliminisati iz ishrane? Ne znači, iako danas mnogi misle da je tako.

U neku ruku imaju pravo, zato što je mleko koje se danas nudi na tržištu daleko od onoga što mleko treba da bude. Industrijski proizvedeno i obrađeno mleko je ne samo osiromašeno hranljivim sastojcima, nego i štetno po zdravlje zbog viška hormona i ostalih hemikalija kojima kljukaju krave da bi dale što veće količine mleka. A ono što nude kao konačni proizvod često nije samo mleko od krava iz mlekare, nego mešavina sa mlekom u prahu dobijenog po najjeftinijim cenama. Ono što je najgora stvar u celoj ovoj priči je način kojim se ophode prema kravama. Dugo vremena nisam bila dovoljno svesna koju vrstu mučenja doživljavaju krave u mlečnoj industriji, ali od kada sam postala svesna, savest me peče kad god iz nekog razloga moram da koristim industrijsko, komercijalno mleko. Osim što se hrane neadekvatnom i njima neprirodnom hranom koja im često izaziva mnoge bolesti i telesne bolove, krave često ni ne vide pašnjak nego su zatvorene u četiri zida, odvajane od svoje teladi čim se rode, tretirane kao mašine za proizvodnju mleka (u što većim količinama, po svaku cenu!), a ne kao živa bića koja takođe imaju svoje potrebe i osećanja. Pa možemo se sa pravom zapitati čime je ispunjeno mleko krava koje žive u takvim uslovima? Na koji način takvo mleko doprinosi zdravlju ljudi i dece? I onda nam postane jasno zašto se svake godine sve više povećavaju brojke obolelih od bronhitisa, alergija, problema sa kožom i disajnim putevima. I postane nam jasno zašto se mnogi ljudi u potrazi za zdravom ishranom potpuno odriču mlečnih proizvoda. Ali ovo je samo jedna strana medalje.

Ako pretpostavimo da imamo pred sobom kravu koja živi na pašnjaku u harmoniji sa prirodom i koja dobija redovnu negu sa puno ljubavi, možemo biti sigurni da je njeno mleko jedna od najboljih namirnica dostupnih čoveku. Prema najstarijij nauci o zdravlju i ishrani – ayurvedi, mleko se smatra amritom, što u prevodu znači nektar. Mleko izgrađuje sva tkiva ljudskog tela, i odmah po uzimanju se pretvara u limfu. Ayurveda ima potpuno drugačiji pristup ishrani nego bilo koji drugi današnji sistem zato što više uzima u obzir kvalitet i odlike umesto sastava. U današnjem svetu smo preplavljeni brojevima i informacijama koliko čega neka hrana sadrži, od kalorija do minerala, vitamina i slično. U ayurvedskim opisima namirnica ne nalazimo te podatke, ali nalazimo opise kakva je određena hrana po kvalitetu i uticaju na organizam, u odnosu na kvalitet našeg organizma i okoline. Zato je važno da znamo koja hrana hladi, koja greje, koja gradi ili ometa osnovne doshe, koje su odgovorne za građu grubog fizičkog tela svake osobe. Doshe su ustvari energetski principi na kojima počiva priroda našeg grubog i suptilnog materijalnog tela, preko kojih se pet osnovnih elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh i etar) kombinuju u jedinstvenom sistemu organizma određene osobe. Ovi elementi su odgovorni za sve telesne i psihološke funkcije čoveka. Konstitucija našeg tela i stanje našeg uma su u bliskoj vezi sa hranom koju jedemo i načinom na koji je jedemo. Harmonija koja postoji u prirodi se oslikava u organizmu čoveka, i kada je harmonija narušena pojavljuje se bolest.

Danas mnogi sistemi ishrane upozoravaju da je kravlje mleko teško za probavu, zbog toga što su proteini kravljeg mleka navodno preveliki. Prema ayurvedi najbolja namirnica za podsticanje probave je maslo, pročišćeni maslac (koji se koristio i na našim prostorima u neka davna vremena). Maslo je najplemenitiji oblik mleka, koristan za sve doshe, za sve tipove tela, za sva tkiva u telu, za suptilne funkcije mozga (inteligenciju, memoriju, moć rasuđivanja, razumevanje duhovnih istina), za seme, za moć oplođavanja, za telesni sjaj (ovo troje je povezano), za rasplamsavanje vatre varenja, za čišćenje krvi… lista je podugačka. Proizvodnja i upotreba masla je bio jedan od osnovnih temelja vedske kulture, pošto se maslo upotrebljavalo za žrtvenu vatru u religioznim ceremonijama, i pošto više od bilo koje namirnice pospešuje duhovnu inteligenciju. To je razlog zašto se krava smatrala svetom životinjom (u Indiji se još uvek smatra) i zbog čega je briga o kravama bila naročito podržavana. Kravlje mleko je čudesni napitak, preobražava se u toliko puno različitih proizvoda različitih kvaliteta koji pokrivaju mnoštvo potreba ljudskog tela – ako se pravilno koriste. Naravno,mi ovde pričamo o mleku krave koja je sa ljubavlju zbrinuta i koja pase travu sa zemlje koja nije osiromašena svakojakim hemikalijama. Danas je ova slika prava utopija, skoro nemoguća misija, osim ako ne živimo na autentičnoj organskoj- biodinamičkoj farmi, ili u njenom komšiluku.

Ipak, mi se ne predajemo, pokušavamo da nadjemo seljake koji brinu o kravama barem približno ovom opisu, kupujemo organske mlečne proizvode kad god možemo. Naša su deca zavisnici od maslaca i jogurta (a na koga li su?) i jedna od naših stavki zdravog života je obezbeđivanje što čistijih i nezagađenijih mlečnih proizvoda. Iz perspektive današnjice, gde se zemlja, hrana, voda i vazduh pretvaraju u smetlište pred našim očima, shvatamo koju su sreću imali ljudi koji su nekada davno bez bojazni pili i jeli ono što je obilato davala priroda, što su obilato davale pitome, dobrodušne krave. Kada je Krišna bio prisutan na Zemlji pre 5000 godina, njegov otac je posedovao hiljade krava i smatrao se jednim od najbogatijih ljudi svoga vremena. Nije morao da ih muči kako bi dobio što više profita na njihovoj grbači, nego im je pružao vrhunsku negu i brigu. Kada su ljudi usklađeni sa božanskim principima priroda im daje svo obilje koje ima, a kada nisu onda moraju da je iscrpljuju i ekspoatišu da bi dobili koju kap. Većina zdravstvenih problema koji se pripisuju mlečnim proizvodima su izazvani industrijski izmanipulisanim mlečnim proizvodima. Na žalost, nije lako ni jeftino pronaći mlečne proizvode u autentičnom obliku, ali ako ih pronađemo, možemo se smatrati srećnicima!

baby-milk-cow-mom-6873256

Ovo su neki praktični ayurvedski saveti o upotrebi mlečnih proizvoda:

Mleko treba piti toplo, jer je hladno teško za probavu.

Odraslom čoveku su dovoljne dve šolje mleka na dan. Deca, trudnice i dojilje mogu uzimati više.

Osobe koje imaju višak kaphe (sluzi) u organizmu ne bi trebale da koriste ništa od mlečnih proizvoda osim masla. Najčešći simptomi viška kaphe su sklonost ka prehladama, bronhitisu, alergijama, gojaznosti, lenjosti, usporenosti, preteranom spavanju, pohlepi.

Maslo možemo koristiti za prženje i pečenje hrane, čak i na vrlo visokim temperaturama, kao i za dodavanje u variva i pirinač nakon kuvanja (u tom slučaju ga treba rastopiti i dodati toplog). Nešto  više o dobrobitima masla možete saznati ovde: http://atma.hr/ghee-ayurvedski-ljekoviti-maslac/

Jogurt i kiselo mleko ne treba uzimati svakodnevno jer mogu poremetiti doshe, i uvek ih je bolje uzimati zajedno sa drugom hranom, ne samostalno. Naročito ih treba izbegavati tokom zime, i nikad ih ne uzimati za večeru.

Sladoled treba potpuno izbaciti iz upotrebe, jer je vrlo nezdrav, kao i bilo šta drugo što je vrlo hladno! (Zar nisam spomenula na početku da sam kao dete jela puno sladoleda?)

Srdačno,

Tamara

Fotografije:www.lifespa.com, http://www.dreamstime.com

 

Advertisements

4 thoughts on “Mleko – za ili protiv?

  1. Moj deda je imao krave i svake večeri bi unosio u kuću po nekoliko litara svežeg mleka. Ja ga nikada nisam volela, bilo mi je teško i masno. Deda bi skuvao mleko, sipao ga u tanjir, nadrobio hleb i dodao malo šećera. To mu je bila omiljena večera, sećam se kao juče da je bilo. Taj miris mleka nikada više nisam osetila, jer dede više nema, a ni njegovih krava. Meso sam prestala da jedem 2006. iz svih razloga koje si ti tako sjajno opisala, a danas ga niko u porodici ne jede. Mleko ne pijemo mnogo (ja samo u kafi), a deca ponekad (mlađa ćerka je imala problem sa sluzi iako nije želela nikakvo drugo mleko kad je prestala da sisa) i uvek kupujemo organsko. Da ga volimo koliko ti, verujem da sigurno ne bismo mogli to da priuštimo uvek. 🙂
    Sjajan, detaljan i informativan tekst. Hvala ti!

    Sviđa mi se

    • Na žalost, ne pijem mleko iako ga i dalje volim, iz zdravstvenih razloga koje sam opisala u tekstu. Čisto mleko mi najviše povećava sluz, naročito u kombinaciji sa žitaricama, što sam godinama jela za doručak dok nisam ozbiljno shvatila da moram paziti na ishranu. Maslac koristim u vrlo malim količinama, jogurt i kiselo mleko uopšte. Maslo koristimo za kuvanje i prženje kad god možemo da priuštimo. Deca na sreću nemaju problem sa viškom sluzi pa sve nabrojano koriste mnogo više od mene, kao i suprug. Mi smo porodica ljubitelja mleka!
      Miris tek pomuženog mleka…. divno iskustvo! Sećam se kad bismo u detinjstvu išli kod moje baba-tetke koja je živela sama u brdima u Hercegovini, uvek sam osećala taj miris. Tetka je brinula o tri krave, i imala je pored kuće kolibicu u kojoj bi čuvala i pravila sve mlečne proizvode, kao što su mnogi imali po selima u tim krajevima. Takav miris nisam nigde više nikada osetila. Divna sećanja, srećne smo da ih imamo!
      Hvala na podršci, kao i uvek!

      Sviđa mi se

  2. Ja imam tu sreću da živim u predgrađu, što znači da relativno blizu mene ima sela i seljaka i krava. Jedan deda donosi nam mleko svaki drugi dan. Ne može se porediti kvalitet tog i kupovnog mleka. Ja ga v olim više od vode i uvek nakon šolje popijenog mleka kažem „Živele krave!“ Deca ga isto vole, ali eto nisam znala za taj „sluzavi“ problem. Ćera ga ima, i eto prilike da probam da ga rešim izbacivan jem mleka. Super tekst!

    Sviđa mi se

    • I mi imamo sreću da živimo u malom mestu, pa imamo komšije koji drže krave od kojih redovno dobijamo mleko. Iako ne hrane krave potpuno organski, mleko od seljaka je daleko po kvalitetu od komercijalnog, jer nije isto imati 5 ili 10 krava, i imati ih stotine, zajedno sa svom mehanizacijom za „ubijanje kvaliteta“.
      Mlečni proizvodi itekako povećavaju sluz, ali kozije mleko ne, tako da je korišćenje kozijeg mleka jedna opcija.Ako se u čašu toplog mleka doda malo praha kurkume i đumbira, onda to može neutralizovati ovaj problem, ali sumnjam da bi mala deca popila ovako pripremljeno mleko. Osim mleka pšenica i ovas povećavaju sluz, pa ako se hrana bazira na ovim žitaricama, kao što je često slučaj na našim prostorima, onda je to isto problem. Bolje je uvrstiti i druge žitarice u ishranu, kao što su ječam, proso, heljda i kinoa.
      Drago mi je da ti je tekst od koristi. Pozdrav!

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s