Povezanost

birth-466140_960_720

Od trenutka začeća, pa kroz razvoj u majčinom stomaku, ležanje na njenim grudima, prohodavanje i igranje u njenoj blizini, majka i dete su delovi jedne celine. Iako su dve zasebne duše u dva zasebna tela, tokom ovog delikatnog perioda detetovog ulaska u svet one zajedno sačinjavaju jedan jedinstveni energetski organizam. Ako se pitamo šta je to najvažnije što majka pruža detetu, odgovor je – sve. Pre svega, daje mu sebe. Tokom trudnoće ga čuva i hrani u svome telu, nakon rođenja ga hrani mlekom iz svojih grudi, svojom neprekidnom pažnjom i bdenjem. U pozadini ovih telesnih aktivnosti bujaju njena ljubav, brižnost, nežnost i dobronamernost prema biću koje se rodilo kao njeno dete. Potpuno bespomoćno i zavisno, dete je okrenuto majci kao izvoru života, zadovoljstva i sigurnosti. Detetu je majka prva ljubav, ona koja se voli čitavim bićem, bez kočnica, instiktivno, silno, grčevito. Kasnije će detetova sposobnost voljenja postati profinjenija i nesebičnija, ali na početku je to ljubav koja izrasta iz potrebe da bude voljeno, zaštićeno, zbrinuto, ušuškano u toplinu zagrljaja i u mekoću nežnosti. Od samog početka svog života, dok je još u njenoj utrobi, dete doživljava odnos, razvija se kroz odnos, uči o odnosu i živi kroz odnos sa majkom i kroz odnose sa bliskim ljudima koji ga okružuju. Kada odraste, ovi najraniji odnosi će postati temelji i obrasci svih budućih odnosa – ljubavnih, prijateljskih, neprijateljskih, kao i odnosa prema sebi.

Prema ezoteričnim učenjima bakti joge, osnova duhovnosti i religije je odnos sa Bogom. Duša je večno povezana sa Bogom u ljubavnom odnosu. Dolaskom duše u materijalni svet ovaj odnos biva prekriven velom iluzije, i sve vrste duhovnosti i religija su pokušaji duša ovog sveta da obnove zaboravljeni odnos sa Bogom. Reč „yoga“ znači „povezati“. Suštinska svrha bilo koje joge je povezati dušu sa Bogom, i samim tim sa Njegovim božanskim energijama.

Kada dete dođe na svet, ono se po ko zna koji put nalazi na pragu ovog istog procesa povezivanja. Dete u sebi sadrži mudrost vekova u obliku semena. Da bi seme raslo potrebno ga je zalivati. Majka stoji na pragu detetovog životnog puta i u svojim rukama drži vrč sa vodom koja mu je neophodna za rast. Kako raste, različiti delići sveta koji ga okružuje se postepeno spajaju u slike koje dobijaju smisao, dok se u isto vreme njegovo telo, um, intelekt i osećanja razvijaju i povezuju u celine koje dobijaju smisao. Ovo je proces koji traje čitavog života, ali je u prvim godinama najintenzivniji i najočigledniji. Rođenje deteta i njegov razvoj u zrelo i celovito ljudsko biće je najveća misterija života. Kao roditelji i odgajatelji često i prečesto ne primećujemo ovu misteriju, uzimamo je zdravo za gotovo, prolazimo kroz nju sa poluzatvorenim očima i bez dovoljno pažnje, poštovanja i zahvalnosti. Često smo vođeni inercijom okruženja u kojem živimo i ne ulažemo ni trunku napora da provirimo izvan granica tog trenutnog okruženja. Da li smo sigurni da voda kojom napajamo dušu svoga deteta ima sve potrebne sastojke? Da li smo sigurni da načine na koje ljudi oko nas odgajaju decu treba bespogovorno slediti? Da li smo sigurni da smo pravilno postavili svoje životne prioritete i redosled onoga što nam je najvažnije? A redosled onoga što je najvažnije našem detetu i porodici? Sa kim i sa čim smo najviše povezani u toku svoga dana?

Najvažnija od svih detetovih potreba je potreba za povezanošću sa majkom. U svim drevnim kulturama i u kulturama koje su blisko povezane sa prirodom, to je oduvek bilo poznato. Povezanost majke i deteta se podrazumevala i negovala tokom najranijeg detinjstva preko dojenja, nošenja i puno telesnih dodira. Današnja civilizacija ne prepoznaje ovu potrebu na pravi način, niti pruža uslove da se ona neguje i ispuni za punu dobrobit deteta. Tokom prvih godina, do pete, šeste ili sedme, majka i dete su energetski povezani kao da su okruženi istom aurom. Mnogo puta odvajanje od majke u ovom ranom periodu dete doživljava kao bol. Ima različitih vrsta odvajanja, i naša percepcija ne mora biti ista kao i detetova. Nešto što nama izgleda normalno i smisleno za dete može izgledati sasvim drugačije. Neka bezazlena odvajanja detetu mogu pričinjavati bol, iako su u realnosti bezazlena. Naravno, ne možemo dete poštedeti svakog bola, ponekad neke situacije nije moguće izbeći. Ipak, kad god se radi o odvajanju majke i deteta, naročito na duži period, tome treba pristupati vrlo pažljivo, i treba imati u vidu da je dete energetski čvrsto povezano sa majkom – to je stvar prirode, a ne izbora. Povezanost sa majkom i bliskim članovima porodice je kao podloga kojom dete korača, sigurna luka iz koje će se otisnuti u još nepoznati svet onda kada bude bilo spremno za to.

Dete se iz malenog semena razvija u kompleksno ljudsko biće, i prvih godina je taj razvoj jako intenzivan. Različiti grubi i suptilni elementi se povezuju u celine, organe, čula, energetske centre i sisteme. U mozgu se neuroni povezuju u sinapse, nikada toliko intenzivno kao u prve tri godine života. Da bi se sva ova povezivanja odvijala nesmetanim i prirodnim tokom potrebna je zaštitnička i podržavajuća atmosfera u detetovom neposrednom okruženju. Potrebno mu je sigurno gnezdo ili mirna luka koji pulsiraju blagim i predvidivim ritmom. Potreban mu je skoro neprekidan kontakt sa bićima koja ga vole, podržavaju, hrane, štite i usrećuju. Skoro neprekidan znači da ga ne treba prekidati, barem ne nepotrebno. Nama to može izgledati preterano, ali iz perspektive malog, nejakog, nerazvijenog deteta to je opravdana potreba. To ne znači da dete treba visiti na mami po ceo dan, ali ima puno načina da se taj kontakt održava. Jačina potrebe za kontaktom zavisi od osobenosti deteta, i nema formule koja će odrediti koliko nekom detetu treba dodira i kontakta, i koliko je preterano. Da bismo bili spremni uvideti i prihvatiti dečiju osobenost moramo se osloboditi dogmatskog sleđenja formula, navika i običaja u vezi sa odgajanjem i vaspitanjem. Jako je potrebno poznavati prirodu razvojnih faza kroz koje dete prolazi, kao i negovati vlastitu introspekciju i intuiciju, pošto je svako dete jedinstvena osoba sa različitim porodičnim okruženjem i sudbinskim predispozicijama. Kao što je i svaka majka jedinstvena osoba u različitim životnim fazama i izazovima.

Ako nakon čitanja ovog članka dođemo do zaključka da nam nedostaje prave povezanosti – ne treba očajavati, jer nikada nije kasno da počnemo da se povezujemo. Možemo uložiti svesni napor da budemo prisutni u odnosu sa svojim detetom. To često može značiti da smo ostavili neki posao sa strane, nezavršen, da smo usporili svoje telesne pokrete, sa smo seli pokraj deteta i pogledali ga u oči, da smo utišali glasove u svome umu da bismo bili sposobni da čujemo šta nam dete govori, da smo pristali da pročitamo istu priču po deseti put istog dana, da smo pristali da držimo lutku i učestvujemo u igri baš onako kako dete to želi, da smo pristali da pomognemo bati i seki da se dogovore šta sada treba raditi, a šta kasnije. U trenucima dreke, nervoze ili svađe dovoljno je čučnuti pored deteta i pogledati ga u oči, otvoreno i prijateljski, sa jasnom namerom da ćemo biti tu za njega sve dok zajednički ne rešimo problem. Pokušati shvatiti koja potreba nije zadovoljena i kako to popraviti. Ako nismo u stanju ovo da učinimo, onda je potrebno pogledati u oči svome unutrašnjem detetu, i pokušati shvatiti šta je njemu sada preko potrebno da bi se naše stanje vratilo u ravnotežu. Ponekad je dovoljno samo duboko disati i stišati se nekoliko minuta, a ponekad jednostavno zapevati. Na bilo koji način, bilo koje odstupanje od ravnoteže zahteva ponovno povezivanje – sa sobom, sa detetom, sa svetom oko nas. Jer, jedino povezanost omogućava ravnotežu.

Srdačno,

Tamara

Fotografija: Pixabay

 

 

 

 

Advertisements

6 thoughts on “Povezanost

  1. Završila sam svoj tekst i krenula u obilazak. Obradovala sam se kad sam videla novi tekst kod tebe, čitam i razmišljam koliko je divan, istinit i neophodan. Dolazim do samog kraja i dela gde govoriš o važnosti povezivanja sa detetom u sebi. I onda shvatam koliko je zapravo tvoj tekst neophodan. Dete u meni ovih dana ne prestaje da mi govori. Hvala ti!

    Liked by 2 people

    • Draga moja, zaista sam ti zahvalna što mi skoro na svaki tekst ostavljaš ohrabrujuće komentare, i zato što duboko proživljavaš ono što pišem. Zaista si divna duša, kao što tvoje pisanje uvek potvrđuje. U stvari, dete u tebi se obraća svima nama kroz tvoje pisanje puno topline, osećanja i neposrednosti, i ono dodiruje mnoga srca koja ga čitaju. Molim te nastavi da ga deliš sa svima nama! Šaljem ti puno ljubavi i zahvalnosti!

      Sviđa mi se

  2. Predivno, Tamara, kao i uvek! Podsetila si me na onu magijsku zaljubljenost u moju bebu, na onu neuračunljivu usredsređenost samo na njega u prvoj godini njegovog života, Sada je to zdrav, jak i srean dvoipogodišnji dečačić koji mnogo voli zagrljaje i da čita istu priču po 16 puta, koji jasno govori šta (ne) želi i sve ali baš sve želi da radi samo sa mamom. Napori da se povezanost održi sada su mnogo veći, odnosi složeniji, ali ona prva ljubav i prva povezanost su mi podsetnik u kom pravcu želim da idem i koje emocije da razvijam. Kod njega i kod sebe.

    Sviđa mi se

    • Slažem se da su odnosi složeniji kako deca rastu. Dok su male bebe još uvek ne znamo sa kim ustvari imamo odnos, jer su još toliko neispoljeni. Kako rastu pokazuju sve više svoj karakter i odlike, od kojih nam se možda ne sviđa baš svaka. A polako nam je i dosta da budemo do te mere posvećeni i uskraćeni za mnoge potrebe koje realno imamo. A da ne spominjem koliko je u današnjim uslovima teško ostvariti miran i usporen životni ritam koji je potreban da bi se povezanost održavala. Ali ja ne sumnjam da načini uvek postoje, iako nije sve savršeno i potaman. Kad se ima dobra volja i pravi fokus, i pravi pravac kako kažeš, sve je moguće.
      Potpuno ga razumem da želi baš sve da radi samo sa mamom, i to niko ne sme da mu zamera. Srećice male, oni znaju šta im je potrebno.
      Želim vam puno sreće u daljem povezivanju, i hvala na podršci!

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s