Galerija

Šuma blista, šuma peva

Kao dete sam puno boravila u svetu mašte. To je bio čaroban svet u kojem je sve bilo živo – drvo, cvet, listovi paprati, šumske jagode, pečurke, vile, princeze, sirene, patuljci, leptiri, pčele, bubamari. Toliko je malo bilo potrebno da pokrene osećaje sreće, divljenja, iščekivanja i uzbuđenja – čitanje priče, penjanje na drvo, ljuljanje na ljuljašci ili vožnja biciklom pored kanala. Šume u mojoj mašti su brujale životom mnogih sićušnih bića, krile u sebi puno uzbuđenja, mamile lepotom i tajanstvenošću. Posmatrajući svet dečijim očima nije bilo toliko važno da li je nešto stvarno ili je deo mašte – i jedno i drugo je bilo jednako živo, i jedno i drugo je mamilo osećanja, i jedno i drugo se preplitalo u jedinstvenost moga doživljaja sveta. Sposobnost ovakvog doživljaja je neprocenjivi dar detinjstva, koji najčešće biva otet tokom dugih godina odrastanja. Da nije tako, svetom bi šetali mnogo sretniji i ispunjeniji ljudi.

Kada sam pre nekoliko godina prvi put ušla u šumu pokraj hotela u Karintiji, austrijskim pred-Alpima, imala sam osećaj da se vraćam u predele koje sam nosila u mašti tokom svog detinjstva. Oko mene su se uzdizale visoke i tanke jele kroz čije igličasto lišće su prodirali snopovi sunčevog sjaja, bacajući čaroliju na svaku travku, cvet, šišarku i mahovinu. Stazice koje vijugaju kroz travu su bile posute srebrnastim zrncima peska i kamenjem koje je svetlucalo kao da je posuto srebrnim prahom (zbog visokog sadržaja kalcijuma, kako sam saznala kasnije). Stabla i panjevi prekriveni mahovinom čija je mekoća milovala pogled jednako kao i dodir. Sve nijanse zelene koje se prelivaju, trepere i vijugaju. Potoci koji žubore u daljini, pogled na livade prepune pitomog poljskog cveća, mirisi svežine i lekovitosti, cvrkut i lepet ptičjih krila koji se mešaju sa zvucima udaljenog blejanja ovčica i rzanja konja. Lepota… mir… harmonija… ushićenost deteta u meni.

Ovog leta smo ponovo tu, ovaj put spremniji da istražujemo šumske krajolike nego prethodnih godina (o našim prethodnim posetama Austriji možete pročitati ovde: https://mesecevadeca.wordpress.com/2015/06/29/barka-na-brdu/ ). Puno puta smo prošli poznatom stazom koja vodi do farme na kojoj žive konji, lame i kamila, gde smo ih puno mazili i valjali se na brdu sena. Uz put smo pronalazili pećine u mahovinastim udubljenjima stabala u kojima se možda kriju vile i vilenjaci, sakupljali smo kamenje, šišarke, šumske maline i kupine, brali cveće i paprat, šetali bosi, preskakali barice, slušali svoj eho, trčali, sedeli na širokim panjevima, pričali sa mravima, pevali „šuma blista, šuma peva, la kukukukukukuku“. Ovaj put se pesma poklopila sa istinom… ili sa istinom našeg doživljaja.

Vrhunac je bila šetnja pored slapova potoka koji se spušta sa najvišeg planinskog vrha u okolini, kojeg planiramo da osvojimo čim deca malo stasaju da mogu izdržati sat vremena strmog penjanja. Za sada je gacanje po potoku, u skrivenim šumarcima koji ga okružuju, bilo sasvim dovoljno divljine i uzbuđenja. Obgrljeni krošnjama okolnih stabala i šumom vode koja penuša preko svetlucavog kamenja, osećali smo se kao u zagrljaju šume, ušuškani u njenim zelenim, mekim njedrima koja nas napajaju životnom snagom, prisutnom kroz svaki udisaj. Zaista je neverovatno koliko puno darova priroda oko nas može da nam da, a mi tako nemarno prolazimo pored njenih raširenih ruku, pažnjom usmerenom samo na sadržaje unutar granica svoga nemirnog i često nesrećnog uma. Boravak u prirodi, ako uspemo da joj se prepustimo, ima moć da nas izbavi iz „zatvora“ našeg uma i probudi u nama iskonske osećaje pripadnosti jednoj široj i većoj celini, da izmami spontanu životnu radost koja nema uzroka u umom zadatom postizanju i ostvarivanju ciljeva, baš kao kod dece. Boravak u prirodi je potreban deci da bi se njihova čula, instinkti i vitalnost pravilno razvijali, ali je takođe potreban i odraslima da bi se njihova sposobnost bezuzročnog radovanja i ushićenost životom povratili iz zone zaborava. Jer šuma blista i šuma peva, samo ako imamo oči i uši da je vidimo i čujemo.

020

298

305

183

176

023

Prijatelj koji nas je uvek čekao na istom mestu.

264

044

356

U sklopu hotela Arche se jednom nedeljno organizuje šetnja po šumi sa lamama i konjem.

304Omiljena zabava!

339

Plodovi šume koje smo rado brali tokom šetnje.

320

331Izrada cvetnih kolaža nakon šetnje.

301Veseli šumski pozdrav!

 

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s