Mirni dani u Indiji

Tu smo već dve nedelje, u vlažnoj, treperavoj, tropskoj bašti ispunjenoj cvrkutom ptica. Od ranog jutra nas budi njihov glasni poj, pomešan sa lenjim zvucima jutarnjih raga koje se razležu sa hramskog razglasa. Ovde se ptice ne plaše ljudi, razigrano lete kroz krošnje palmi, mangoa, kadambi, nima i banjana. Cvrkuću, pijuču, čavrljaju, glasno kao da su kod kuće, a ljudi koji tuda šetaju kod njih u gostima. Sve poverljive priče o svetim mestima kao što je ovo kažu da su ptice upoznate sa mnogim tajnama koje ovakva mesta kriju. Dok sedim u hladovini gustih krošnji ispod kojih se deca igraju na malenom, ljupkom igralištu, ušiju ispunjenih njihovim veselim cvrkutom u svim mogućim tonovima, pitam se o čemu pevaju i čavrljaju? Osećam se počastvovano što mogu da prisustvujem slavlju njihovog cvrkutavog sveta, koji se nalazi tik pored našeg, ljudskog, a opet je tako poseban, zaseban, i previše često sakriven od našeg znanja i poimanja.
Tako je i sa dečijim svetom. Dok sedimo pored njih, pazimo da se ne povrede dok se vrte na vrtešci i trče gore dole po toboganu cičeći od radosti, koliko uopšte znamo šta se dešava u njihovom svetu, u njihovim zadivljenim očima, u njihovim malenim glavicama? Mi koji mirno sedimo, razumno razgovaramo i žurno nekuda hodamo, kako da razumemo njih koji trče, ciče, prevrću se, vrte se, bacaju pesak i valjaju se u prašini? Kako da razumemo njihovu potrebu da se nesputano kreću, da nesputano dodiruju i da bez prosuđivanja posmatraju svet oko sebe, kako da razumemo ako smo podigli prevelike i predebele zidove između sebe i sveta oko nas? I zato previše često sedimo pored svoje dece, pazeći, čuvajući i posmatrajući ih, a opet boraveći u jednom drugačijem svetu od njihovog. I što je najžalosnije, često mnogo nesretnijem.

 
Ovde u Indiji, u vlažnom tropskom Bengalu, dani naše dece su ispunjeni igrom u prašini pod krošnjama neobičnog drveća, ispunjenih cvrkutanjem neobičnih ptica, u društvu dece čija je koža u raznim bojama i koja govore razne jezike sveta. U sredini stambenog prostora okruženog niskim zgradama je podignuto lepo i maštovito igralište koje iz dana u dan zaokuplja njihovu pažnju i predstavlja omiljeno mesto okupljanja majki sa decom. Ovih dana se počele prave vrućine koje će trajati sve do jeseni, pa smo najtoplije delove dana, od 11 do 15 časove počeli provoditi u sobama ispod ventilatora. Kada vrućina popusti najviše volimo da se prošetamo do „Gošale“, što u prevodu znači štala za krave. Samo što ovo nije obična štala. Ovo je mesto gde žive krave, bikovi i telad koji nikada neće biti ubijeni, i koje svi radnici i posetioci tretiraju sa brigom i ljubavlju. Tamo možemo videti mnoge dečake i devojčice kako bez ikakve bojazni ulaze među njih i četkaju, hrane, grle i miluju ove pitome životinje, pa čak se i jurcaju sa njima. Iako su uglavnom pitome, ipak treba biti na oprezu, naročito sa bikovima, pa se mi još ne usuđujemo da ulazimo unutra među njih, nego ih četkamo, mazimo i hranimo preko ograde. Naročito smo se sprijateljili sa jednom velikom, smeđom bremenitom kravom koja nosi bebu u stomaku, i kojoj su oči uvek vlažne od suza. Ona je naročito ljubazna i pitoma, i mnogo voli da se mazi. Jedino nam je žao da nećemo biti tu kada se oteli. Ona nas već prepoznaje i odmah dođe na maženje čim se pojavimo. Dodirivanje, hranjenje i maženje krava, koje imam priliku da iskusim samo zahvaljujući ljubavi moje dece prema životinjama, doživljavam kao jedinstvenu meditaciju i anti-stres terapiju u isto vreme. I počastvovana sam što imam priliku da u njoj uživam svakoga dana, baš kao i priliku da svakoga dana šetam baštama koje podsećaju na nacionalni park tropskih ptica i drveća.

 

 

Nastaviće se…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s