Deca žive u svetu mašte

Deca žive u svetu mašte. Svi to znamo. Ali kako se mi odnosimo prema tome kao roditelji? Da li nam ova činjenica uopšte nešto znači? Da li poštujemo taj njihov razvojni period, ili jedva čekamo da se rasprši poput nestvarnog oblaka, verujući da je to njegova sudbina, pošto i nije ništa drugo nego nestvaran? Ali istina je da je deci njihov svet mašte jednako stvaran kao što je nama stvaran ovaj opipljivi, racionalni svet odraslih. I stvarnost nas odraslih se razlikuje u zavisnosti od toga na koji način je doživljavamo, iako svi fizički bivstvujemo u istom opipljivom, racionalnom svetu. Dugo vremena se maštovitost nije puno cenila kao poželjna osobina odrasle individue, bivajući etiketirana kao „ona koja živi u oblacima“. Ali u poslednje vreme je postala poželjna i sve više cenjena pod imenom kreativnost, kako se naše društvo sve više okreće ka naglašenom individualizmu, i kako je sve više moguće zarađivati novac na osnovu svojih kreativnih sposobnosti. Tako danas imamo mnoštvo programa i radionica, kako za decu tako i za odrasle, koji nam nude podršku u razvoju kreativnih potencijala koje nosimo. A sva ta kreativnost kreće upravo od ovog stadijuma malog deteta koje živi u svetu svoje mašte, jednako kao u opipljivom svetu koji ga okružuje.

Ovaj koncept prvo prepoznavanja, a zatim i podrške nežnom detetovom stanju imaginacije u ranom detinjstvu sam pronašla u Waldorf pedagogiji, koja me je zbog toga veoma zaintrigirala. Važno je pre svega prepoznati razvojne stadijume deteta na svim nivoima postojanja: fizičkom, emotivnom i duhovnom. Kada ih prepoznamo, trebamo znati kako da ih poštujemo i podržimo za dobrobit čoveka koji se od deteta razvija pred našim očima. Dete je prirodno obdareno radoznalošću, čuđenjem i divljenjem prema svemu što ga okružuje, i to treba podržati. Dete je prirodno obdareno sposobnošću da spontano usvaja znanja i veštine ponavljajući i imitirajući aktivnosti koje ljudi u njegovoj blizine čine, i to treba podržati. Dete je prirodno obdareno otvorenošću da prima sve utiske i podsticaje koji ga okružuju i da se poistovećuje sa njima, i to je najdelikatnija njegova osobina sa kojom kao roditelji trebamo biti najpažljiviji. Zato su i Marija Montesori i Rudolf Štajner, oboje začetnici revolucionarnih alternativnih pravaca u pedagogiji, veoma naglašavali važnost detetovog neposrednog okruženja, od stvari, predmeta i igračaka, do boja zidova, tekstura materijala, zvukova, tonova i načina govora i komuniciranja. I to je upravo ono što kao roditelji možemo, možda ne u potpunosti, ali u znatnoj meri da kontrolišemo. U ovom članku sam htela da se osvrnem na zvučno polje kojim je dete okruženo, drugim rečima, koje zvukove dete prima iz okruženja. A prvi i najvažniji zvukovi koji utiču na dete su glasovi i reči roditelja.

Pre neki dan sam pročitala izjavu da trebamo koristiti reči kao bisere. Vau, baš lepa ideja! U današnje vreme i u današnjem okruženju izgleda kao nemoguća misija. Pokušajte obratiti pažnju na zvukove koje svakoga dana izgovaramo i slušamo. Kakvo je značenje reči, kakvi su tonovi glasa, kakve su misaone slike koje razmenjujemo? Možemo primetiti puno grubih tonova, skraćenica i nedovršenih rečenica, ružnih reči i psovanja, da ne spominjem vikanja i urlanja. A mi živimo u tom okruženju. Svi ti zvuci nas okružuju kao nevidljivo energetsko polje u koje smo uronjeni. Kao mreža u koju smo zapleteni. Zvuci koje slušamo i izgovaramo stvaraju mentalne slike koje žive u našim umovima. Pošto smo odrasli mi ne obraćamo pažnju na te slike, ali deca razmišljaju u slikama. To je veoma značajna razlika između deteta i odraslog čoveka. Što je čovek zreliji sposobniji je da apstraktno razmišlja, ali dete ume da razmišlja samo u slikama. Zato je jedini prikladan način obraćanja malom detetu govorom koji oslikava sliku onoga što želimo da kažemo. U Waldorf pedagogiji postoji izraz da „rečima slikamo sliku“. Drugim rečima, to je sposobnost pripovedanja. Ali ne samo zvanično kada pričamo priču, nego stalno, kroz sve situacije tokom dana. Jednom sam pročitala na roditeljskom blogu kako je majka rekla svojoj ćerki, od nekih 5 ili 6 godina: Moraš naučiti da voliš sebe. I ćerka je gledala belo u nju. Naravno da je gledala belo, jer ona još uvek ne razume potpuno pojam voleti, kao ni pojam sebe. Deca još uvek nemaju razvijen osećaj identiteta sebe kao odvojene jedinke od ostalog sveta, pre svega od roditelja. Majčina poruka u ovom primeru je jako dobra, ali nije preneta detetu na način na koji ono može da je usvoji. U ovom uzrastu dete ljubav prema sebi može pojmiti kroz izraze ljubavi koje prima od roditelja, kroz priče u kojima mame i tate brinu o svojoj deci, kroz simboliku bajki u kojima junaci trpe nezgode da bi na kraju dobili zasluženu nagradu kao potvrdu o svojoj vrednosti.

Možemo se sa pravom zapitati, da li to znači da treba stalno da razmišljam kako se obraćam detetu, da biram reči i smišljam nekakve priče da bi me ono razumelo? Većina ljudi danas nema puno strpljenja za tako nešto. Ali ako bolje razmislimo o prošlosti možemo videti da je ranije to sve bilo prirodno. Ljudi su živeli mnogo sporijim tempom i imali su više strpljenja da se bave detetom ulazeći u njegov svet imaginacije. Danas moderni roditelji to prepuštaju vaspitačicama u vrtiću i televizijskim i internet programima, na žalost. Ranije su tu bili bake i deke koji su pamtili čitavu plejadu priča, pesmica, uspavanki, tašunaljki, i ostalih blaga iz riznice svoje jezičke tradicije. Ulazak u detetov svet imaginacaije nije bio neki poseban i naporan zadatak, nego deo života, deo kulture, opuštanje koje osvežava i dušu odraslog čoveka.I rekla bih da je to tajna koju treba da dokučimo i usvojimo da bismo bili spremni da komuniciramo sa detetom na nivou njegovog razvojnog stadijuma – da shvatimo i potom iskusimo kako to „spuštanje na nivo deteta“ ustvari oplemenjuje i obogaćuje naš sopstveni unutrašnji život, da nam pruža priliku da jedan deo dana boravimo izvan racionalnog sveta, u kojem uobičajeno živimo sa puno briga i zadataka, i da uronimo u svet sopstvene mašte. Ko zna, možda će otvaranje tih vrata mašte koja postoji u nama podstaknuti sećanja na divne trenutke našeg detinjstva i omogućiti nam da se iznova osetimo ušuškani i obavijeni detinjom bezbrižnošću. Možda ćemo se prisetiti nekih detinjih želja na koje smo potpuno zaboravili i potruditi se da ih sada ispunimo. Možda ćemo otkriti da i sami posedujemo neke kreativne talente kojisu do sada spavali u nama jer nisu imali podsticaj da se probude. A najvažnije od svega, izražavanjem lične imaginacije dolazimo u najbliskiji dodir sa dušom svoga deteta koja po svojoj prirodi boravi u tom svetu. To je mesto gde se naši svetovi dodiruju – mašta kao bezvremeni prostor u kojem se naše duše susreću i razumeju. Kao odrasli svoju maštu najbolje izražavamo putem govora, što je ujedno našoj deci i najpotrebnije. Ako dete hranimo nežnim, smislenim i biranim rečima koje slikaju sliku onoga što želimo da dete usvoji i primi u sebe, ispunjavamo njegovu unutrašnju riznicu neprocenjivim blagom koje će ono zauvek da nosi u sebi, i koje će mu pomoći da kreativno razvija svoje jezičke i govorne potencijale, kao i svoj karakter.

Pokušajte da uđete u svet detetove mašte pričajući priče, pevajući pesmice, bivajući pažljiv slušalac kada vam pričaju o svojim maštarijama, ulazeći sa njima u igru i dozvolite da vas mašta ponese na svojim krilima dok se i sami ne osetite kao dete. Ovo je besplatni program podmlađivanja za majke, a ponekad i najbolji način da „preživimo“ godine dok su nam deca mala i zahtevna. Nemojte se direktno boriti protiv ponašanja koja smatrate da treba da korigujete kod svoje dece, nego uđite u njihov svet mašte i sa te tačke ih usmeravajte tamo kuda želite. Ako želite da budete njihov kormilar, nemojte stajati na obali – morate se ukrcati na brod!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s