Ukrasi i pokloni URADI SAM

Ukrasi i pokloni URADI SAM

Ovih praznika sam baš bila inspirisana da pravim ukrase i poklone, sa decom naravno. Praznici su odlična prilika da uposlimo male ručice u izradu nekih lepih stvarčica povezanih sa temom koju slavimo. A kada te stvarčice podelimo u vidu poklona dragim ljudima, onda njihov rad još više dobija na važnosti. Meni je prosto žao kupovati božićne ukrase i poklone (osim onih koje su deca naručila od „deda mraza“) kada ih možemo sami napraviti. Koliko god da su naše kreacije naizgled nesavršenije od onih kupovnih, po mom skromnom viđenju su mnoooogo lepše, zato što je u njih uložen naš trud i iskra maštovitosti, koja nam daje taj neki kvalitet zbog kojeg smo posebni među svima ostalima. Kako bi narod rekao, to su stvari koje imaju dušu.

Ove godine smo pravili ukrase od slanog plastelina. U više navrata smo tokom ranijih godina radili stvari od slanog plastelina kao na primer stalke za sveće, đumbirka, pa čak i neke lutke i figure za igranje. Slani plastelin se lako pravi. Potrebno je jedna čaša brašna i jedna čaša soli koje treba pomešati sa pola čaše vode, bolje vruće da se so pre otopi (može se i pomešati prvo so sa vodom, pa dodavati brašno dok se ne dobije plastelin). Zatim smo plastelin razvaljali oklagijom na debljinu oko 5 mm i modlom vadili oblike kao za kekse. Onda smo u njih utiskivali stakliće u boji (ovaj deo je deci bio najzanimljiviji). Nakon toga smo ih poređali u tepsiju na papir za pečenje i osušili u rerni na laganoj vatri (50-100 stepeni). Nakon što smo ih ohladili premazali smo ih sa sjajnim lepkom. Ah, da, pre sušenja u rerni smo probušili rupicu na vrhu da bismo mogli da provučemo konac i okačimo ih. Nismo ih kačili na jelku zato što je nemamo (iz ekoloških i raznih nekih razloga). Što ne znači da nemamo božićnu dekoraciju na malo drugačiji način, uglavnom grane, pruće i venci. Sa našim novonapravljenim ukrasima, naravno!

Osim slanog plastelina ja sam, bez dece, napravila još jednu smesu od koje su izašli još bolji ukrasi, zato što mirišu. Prave se lako da prostije ne može biti: nekoliko kašika sosa od jabuke (kojeg sam baš ovog leta napravila u većim količinama) sa cimetom u prahu. To je sve! Dodaje se toliko cimeta koliko je potrebno da se formira dovoljno tvrda smesa za modeliranje (oko 100 gr). Nakon toga, isto kao sa slanim plastelinom: razvaljala sam i vadila oblike kalupima za kekse, samo što ih nisam sušila u rerni nego ostavila da se odstoje preko noći. Ujutru sam ih okrenula na drugu stranu i još malo osušila. Kada su se skroz stvrdnuli premazala sam ih sjajnim lepkom (iako sam se premišljala da ih ostavim tako obične braon, volim taj rustični šmek). Ali ipak je taj završni potez zaslužan što su postali zaista čarobni! Za sledeću godinu sam odlučila da ću napraviti tri puta veću količinu, naročito zbog divnog mirisa koji nenametljivo šire oko sebe.

Za poklone našim malim drugarima smo napravili čarobne kugle od staklenih tegli. Prvo smo izabrali male plastične figurice koje će da plutaju u vodi, zatim smo napunili četvrtine tegli sa providnim školskim lepkom (a neke sa glicerinom), dodali toplu vodu do vrha tegle i dobro izmešali. Onda smo sipali nekoliko kašikica sjajnog praha i šljokica koje smo imali pri ruci, ubacili plastične figurice i dobro zatvorili tegle (još sam ih osigurala sa slojem vrućeg lepka oko poklopca). Ostalo je samo da mućkamo tegle, okrećemo ih sa jedne na drugu stranu i uživamo u prizoru tečnog sjaja koji se preliva kroz njih. Deca su nalepila etikete sa nazivima „čarobno jezero“ i „dubine okeana“, i pokloni su bili spremni. Ovih dana pravimo nekoliko za sebe. Da nas opuštaju i umiruju u trenucima predaha između igre…

Ovo je još jedan način kako ja uživam u ovom čarobnom delu godine božićnih i novogodišnjih praznika. Tu je i priprema neizostavnih medenjaka o kojima sam pisala dok su seka i bata bili mnogo mlađi (bata je još uvek imao „blondi“ kosicu) u tekstu Anđeli i medenjaci, iako je za mene daleko najveći gušt pripovedanje bajki i priča, o čemu sam detaljnije pisala u članku od pre nekoliko godina Čarobna prašina u decembru . Ovog decembra sam pisala o pričama za decu o Svetom Nikoli u tekstu Darivanje. Mojoj deci su se jako svidele, možda će i vašoj!

Sa ljubavlju,

Tamara

 

Anđeli i medenjaci

Anđeli i medenjaci

Kao što i ranije rekoh, volimo praznike zato što nam pružaju puno mogućnosti za igru, slavlje, maštovitost i porodično druženje. Ovoga puta Božić nam je protekao u znaku lutkarskog pozorišta, šaranja medenjaka i kuvanja.

Bili smo na lutkarskoj predstavi u malenoj dečijoj biblioteci u Adi. Iako je predstava bila na mađarskom koji ne razumemo u potpunosti, deca su bila oduševljena. I kao što to obično kod njih biva, odmah smo morali da napravimo istu takvu predstavu kod kuće. Tema prava Božićna, o anđelu koji nosi poklone životinjama u šumi. Sakupili smo sve životinjice koje imamo, našeg home-made anđela, okitili malu jelkinu granu u vazici, i predstava može da počne! Jedino što smo morali da pronađemo ko će biti publika pošto su svi insistirali da budu glumci, pa su se mama i tata dogovorili da dežuraju u loži za publiku na smenu.

078

090

Od svih poklona koji su deca dobila ovog decembra, najviše bodova (prema njihovoj proceni) je dobio minijaturni šporet na struju sa malim posudicama-vokovima za kuvanje ( takozvani Party grill komplet). Pogađate zašto – zato što im omogućava pravo kuvanje, ne zamišljeno! To samo tate zaluđeni kuvari mogu kupiti kao poklon svojoj deci… A deca prava tatina, ne možeš ih prvih dana isterati iz kuhinje. Znači sada ne samo da mama i tata kuvaju, nego se posao umnožio nekoliko puta i fizički i mentalni, u smislu budnosti i pažnje da se neko ne opeče. Ali i radost se umnožila mnogo puta, pa čak i ukus hrane i varijacije u minijaturnim količinama. Pa, možda ću za koju godinu moći da sednem za sto i naručim ručak bez da mrdnem prstom (mamine tajne maštarije). Šalim se, biću presretna samo da dođemo do toga da počnemo da kuvamo (i radimo druge stvari) zajedno bez da moram sve da im pripremim i da motrim svaki detalj, a to su verujem maštarije svake mame na ovome svetu. Samo još malo strpljenja je potrebno…

076

I na kraju, kakav bi to Božić bio bez šarenih medenjaka? Kao što vole da kuvaju, naši mališani vole i da mese, mešaju i ukrašavaju slatkiše i peciva. Iako ne potpuno savršeni, medenjaci su poslužili kao lepa dekoracija za podnožje jelke, a posle za „prste polizati“.

122

132

142

Kako vi provodite Božićne praznike? Koje aktivnosti vas najviše usrećuju?

Srdačno,

Tamara