4

Nova svitanja u (n)ovim godinama

rainbow_beautiful_devon

Susret stare i nove godine, slavljen širom planete, još je samo jedna tačka u cikličnom toku beskrajnog vremena. Nakon novogodišnje noći sviće novi dan, isti kao i svi koji su svitali pre njega. Za većinu ljudi ništa se značajno ne menja sa prvim svitanjem u novoj godini, osim slavljeničkog mamurluka i neispavanosti. Ono što se ipak neprimetno menja jesu brojevi i konstalacije planeta iznad naših glava, i iznad naših života. Sve oko nas je u neprekidnom toku, neprekidnom kretanju, menjanju, uvek novom posložavanju. Promena je jedina konstanta sveta u kojem živimo. Ponekad su promene ritmične, ciklične, postojane, kao smene godišnjih doba i disanje prirode. Ponekad su promene intenzivne, nepredvidive, dramatične, kao neočekivane prirodne katastrofe i životni preokreti. Verujem da je većini ljudi jasno da vreme u kojem živimo nosi u sebi promene ove druge vrste, i da te promene sa sobom nose i sve nas.

Ponekad mi se čini da živimo na granici između dva sveta. Jedan svet nestaje, polako ali sigurno. To je svet u kojem su živeli naši bake i dedovi, poneki od njih još uvek živeći i čudeći se grozoti u koju se svet polako pretvara. Pripovedanja moje svekrve mi povremeno odškrinjuju vrata tog zaboravljenog sveta, u kojem su mladići pitali devojke jesu li za ples, u kojem se puno pešačilo i teško radilo, u kojem se živelo u zajednici sa rodbinom i komšilukom. Um moje svekrve ne može pojmiti zašto ima potrebe činiti išta drugačije nego što su to činili naši roditelji i preci, zašto ima potrebe išta drugo istraživati i isprobavati, zašto ima potrebe ići igde izvan rodnog kraja. I ne može pojmiti zašto se sve toliko iskvarilo i krenulo pogrešnim putem. Bez mogućnosti da dopre do odgovora, bez fleksibilnosti, bez sposobnosti da se odupre sveopštem besmislu, ona je predstavnik sveta koji umire i nestaje pred našim očima. Kao i oni koji su mnogo mlađi od nje ali takođe plutaju kao bespomoćne slamčice u zahuktaloj reci besmisla i beznađa. Svet koji ostaje mnogima ne izgleda ni malo optimističan, sve više liči na džunglu u kojoj vlada surova borba za opstanak i u kojoj je neophodno postati zver da bi se preživelo. Međutim, uporedo sa širenjem džungle javlja se jača potreba za istinskom ljudskošću, uporedo sa širenjem besmisla javlja se jača potreba za smislom, uporedo sa širenjem laži javlja se jača potreba za istinom. To se dešava kada dođe vreme korenitih promena i pravih preobražaja. Trenutno se svi kolektivno nalazimo u tome, bez obzira koliko to shvatamo ili ne.

Ja sam oduvek bila tragalac za smislom života, nekima filozof, nekima sanjalica. U poslednjih pet godina, od kada sam postala majka, život mi se preokrenuo iz korena, neke stvari koje su mi bile veoma bitne su stavljene sa strane, a neke koje mi nisu bile bitne su dobile prioritet. Mnogi novi uvidi su se pojavili, nova iskustva i nova sazrevanja. Ono što mi je postalo veoma važno jesu stabilnost i celovitost kroz povezivanje duhovnog i telesnog nivoa postojanja, kroz koje osećam sve veću potrebu za dodirom sa prirodom. Pre majčinstva sam živela život posvećen duhovnim principima i vođen željom za sticanjem šarolikih iskustava kroz putovanja, druženja i nadahnjujuće projekte. Kroz trudnoću sam počela da se dublje povezujem sa svojim telom, a nakon što sam postala majka sam neprekidno u kontaktu sa telesnim i emotivnim potrebama svoje dece. Život sa decom me povezuje sa prirodom i životinjama, i tek sada shvatam koliko je to ranije bilo zanemareno. Deca izražavaju snažnu potrebu za sigurnošću, telesnom nesputanošću, stvaranjem kroz maštu, i kroz brigu o njima ja ih ponovo oživljavam u sebi. Vraćam se stubovima i osnovama koje sam ranije zanemarivala, a bez kojih je život nestabilan i nepotpun.

Vraćajući se prirodi i izvorima, postajem sve više svesna koliko odstupanje od prirodnog života ima veliku cenu. To je naročito jasno po pitanju hrane, što je jedna od glavnih stavki u našoj brizi za decu. Većina hrane koju konzumiramo u današnjim uslovima je beživotna, puna pesticida i hemikalija, genetski modifikovana. Mlečne proizvode koji su izuzetno važni za razvoj deteta i čoveka (vegan i razne druge teorije ishrane propagiraju da je mleko nezdravo i nepotrebno ljudskom organizmu, ali to nije istina, jednom ću napisati poseban članak o tome na temelju ayurvede) skoro je nemoguće pronaći u čistom obliku zbog brutalne manipulacije mlečne industrije i surovog zlostavljanja krava koje sprovodi. Hraniti se zdravo je danas postalo prava istraživačka ekspedicija i često novčani luksuz. Što više istražujem ovu temu postaje mi jasno da se vrši nezamisliva eksploatacija planete na kojoj živimo, doslovno mučenje Majke Prirode od koje zavisimo. Iako sam i ranije bila svesna ovoga uvek sam imala utisak da je posao nekih tamo ekologa da se brinu o tome. Sada mi postaje jasno da je odgovornost svakog pojedinca na Zemlji kako će se ophoditi prema Majci Prirodi, i na koji će način doprineti njenom ozdravljenju ili daljem zlostavljanju. Svaki dan imamo izbor, svaki dan smo uključeni u aktivnosti koje direktno pomažu ili odmažu zdravom bitisanju planete: šta jedemo, šta kupujemo, od koga kupujemo, koliko zagađujemo zemlju smećem i kojom vrstom smeća, koliko zagađujemo svoj organizam i zemlju hemikalijama i otrovima, koliko nepotrebno koristimo vodu, električnu energiju, odeću, kozmetiku, novac? Svako od nas doprinosi, svako je važan, svako ima moć da učini promenu u svom životu koja će dodati jedan gram na vagu u korist prirode, zdravlja, lepote, ljubavi, Boga. Mnogi ljudi se bude na različite i zadivljujuće načine, mnogi ljudi vode veoma važne lične borbe, mnogi ljudi naziru svetlost u tami koja vlada, mnogi ljudi se povezuju sa Bogom i sa njegovim božanskim energijama. Takvi ljudi grade temelje novog sveta koji će ostati našoj deci da ga dalje razvijaju i grade. Počinjući da osećaju i razumevaju povezanost i međuzavisnost svega što postoji, uključuju se u nevidljivu mrežu puteva božanskog plana koja lebdi zaštitnički nad svetom koji se upravo budi… u neku novu i lepšu zoru.

Toliko puno malih ali značajnih koraka možemo napraviti da uključimo sebe i svoju porodicu u ovu zaštitničku mrežu:

Početi sa nabavkom i gajenjem organskog povrća i voća.

Zasaditi baštu lekovitih biljaka.

Izbaciti svu kućnu hemiju i zameniti prirodnim sredstvima za čišćenje.

Koristiti samo prirodnu kozmetiku, početi sa pravljenjem sopstvenih krema i kozmetičkih preparata.

Šminku smanjiti na minimum i negovati unutrašnju lepotu.

Stvari i odeću od plastike i sintetike smanjiti na minimum.

Izbegavati supermarkete i velike šoping centre, kupovati kod malih proizvođača.

Ići ranije na spavanje i buditi se pre izlaska sunca.

Stvarati, radovati se, igrati se, smejati se, voleti.

Moliti se iskreno, iz srca.

Zahvaljivati za sva blaga koja imamo i za svaki trenutak sreće koji doživljavamo.

Duboko disati, grliti drveće, pevati sa pticama.

Govoriti istinu i činiti samo ono što je u saglasnosti sa glasom istine u nama.

Isključiti sve ekrane i dati priliku stvarnosti trenutka da nas povede sa sobom.

Tragati i moliti za nadahnuće sve dok ga ne pronađemo!

 

Srdačno,

Tamara