0

U zagrljaju leta

Dok gledam kako bata i seka prskaju vodu u vis i raduju se kapljicama koje padaju po njima kroz zrake vrelog popodnevnog sunca razmišljam kako je ovo prava slika leta. Skakanje kroz vodu koja telu pruža nesputanu lakoću i osećaj svežine. Igra kapljica i sunčevog sjaja kao spoj savršenog sklada između onoga što izgleda nespojivo – vode i vatre. Nemir neobuzdane radosti kao talasi koji se šire od njihovog skakanja. Cika, vika, graja, i opiranje bilo kakvom pozivu za predah. Oni su sada u zagrljaju sunca i vode, u zagrljaju leta u kojem nema puno vremena za predah!

Leto je vreme širenja i rasta. Leto je vreme kada se naše ruke široko otvaraju da prigrle radost, igru, pokret, zagrljaj. Leto je vreme kada se naše korpe pune izobiljem plodova prirode koja je u svom punom cvatu. Leto je vreme kada se naša tela i oči napajaju toplinom i svetlošču sunčevog sjaja, a naša srca toplinom i svetlošću ljubavi koja se širi kroz velikodušne darove Majke Prirode. Leto je vreme kada život buja oko nas pružajući nam priliku da se uključimo svojim unutrašnjim stvaralačkim energijama, i doprinesemo manifestaciji ljubavi i lepote koja buja oko nas. Dobijajući toplinu i svetlost u izobilju, dobijajući ukuse i slatkoću plodova prirode u izobilju, imamo obavezu da uzvratimo pružajući toplinu, svetlost i slatkoću ljudima i živom svetu oko sebe. Da li ćemo kuvati pekmez i voćne sirupe, sakupljati lekovito bilje, zalivati i negovati cveće, praviti  bukete i cvetne vence, ili ćemo se truditi da što više poklanjamo, grlimo, i obradujemo one koje volimo – ako ove aktivnosti činimo kao ponudu u znak zahvalnosti za ljubav kojom nas Bog obasipa tokom ovog velikodušnog godišnjeg doba, sigurno ćemo dobiti unutrašnju sreću i zadovoljstvo koje će naše leto učiniti posebnim doživljajem, za pamćenje. Jer, treba da znamo da se sreća ne dobija iz nekog spoljašnjeg izvora. Sreća je isključivo pitanje našeg unutrašnjeg doživljaja stvarnosti koja se dešava oko nas.

Ovaj koncept je suprotan uvreženom mišljenju da sreća dolazi spolja i da prema tome treba što više prirodnih resursa oko sebe iskoristiti za lično uživanje i korist. Pod ovim utiskom se kod većine modernih ljudi današnjice leto vidi kao prilika za što veće uživanje. Uživanje u telesnim užicima, telesnom izgledu i trošenju velike količine novca da bi se obezbedio dobar telesni izgled radi što većeg užitka. I onaj mali odmor koji ljudi dobiju od godišnjeg rada se potroši na trud da se što bolje izgleda i što više uživa, što neminovno nosi sa sobom i puno trošenja. Ne samo trošenja novca nego i trošenja energije. Ne mislim da je uživanje i trošenje samo po sebi loše, ali preterano, besmisleno i egoistično uživanje i trošenje nam donosi više štete nego prave koristi. Preterano izlaganje sunčevoj toploti i svetlosti dovodi do isušivanja i prženja. To nam se može desiti ako želimo od leta da izvučemo što više sebičnog uživanja. To nam se takođe može desiti i ako se preopteretimo radom i obavezama bez zadovoljstva, odmora i druženja. I jedno i drugo su znaci da preterujemo, da želimo uzeti više nego što nam je uistinu potrebno, bez obzira da li pripremamo enormne količine zimnice i ne izlazimo na sunce ni među ljude jer nemamo vremena, ili po celi dan pržimo telo na plaži dok ne pocrveni kao rak, a pre toga smo ga izmučili kojekakvim dijetama da bismo izgledali što više u formi. Leto nas po svojoj prirodi preplavljuje ekstrovertnim i koleričnim temperamentom koji nas može jako iscrpiti ako mu se prepustimo bez granica. Zato nam je svima tokom leta u većoj meri potrebna voda – da nas osveži, rashladi i umiri svojom energijom koja je suprotna vatrenoj. Osim vode u fizičkom obliku njenu smirujuću energiju možemo dobiti tokom popodnevnog čitanja u hladovini, jutarnje meditacije, bosonogog hodanja po jutarnjoj rosi, trenutaka introvertnosti i povlačenja u sebe, makar na kratko. Ovo povremeno smirivanje je potrebno i deci tokom letnjih meseci, iako se oni tome protive i uživaju u zabavi i telesnim aktivnostima do svoga maksimuma. Osim vode i voća osvežiće ih i čitanje, pričanje priča, leškarenje u hladovini sobe ili drveta u bašti, igranje sa glinom ili u pesku, trenuci sanjarenja u samoći.

Uživajmo tokom leta u čulnim senzacijama, druženju, zabavi, obilju prirode i sunčevoj toploti, jer leto je za to namenjeno. Ali ne zaboravimo da veliki priliv sunčeve energije uravnotežimo malim dozama mesečevog osveženja kroz dodir sa vodom i povremenim povlačenjem u sebe. I nikako ne zaboravimo da budemo zahvalni na darovima koje nam život pruža, i trudimo se da uzvratimo koliko možemo, naročito najbližima.

Pitaću vas ista pitanja koja sebi postavljam ovog leta:

Kako uživate u ovom letu? Koliko ste svesni da oko vas ima puno razloga za radost? Da li se dovoljno radujete? Da li osećate zahvalnost? Da li je kreativna snaga u vama dovoljno ispoljena?

Topli letnji pozdrav…

Photocase

Galerija
0

Šuma blista, šuma peva

Kao dete sam puno boravila u svetu mašte. To je bio čaroban svet u kojem je sve bilo živo – drvo, cvet, listovi paprati, šumske jagode, pečurke, vile, princeze, sirene, patuljci, leptiri, pčele, bubamari. Toliko je malo bilo potrebno da pokrene osećaje sreće, divljenja, iščekivanja i uzbuđenja – čitanje priče, penjanje na drvo, ljuljanje na ljuljašci ili vožnja biciklom pored kanala. Šume u mojoj mašti su brujale životom mnogih sićušnih bića, krile u sebi puno uzbuđenja, mamile lepotom i tajanstvenošću. Posmatrajući svet dečijim očima nije bilo toliko važno da li je nešto stvarno ili je deo mašte – i jedno i drugo je bilo jednako živo, i jedno i drugo je mamilo osećanja, i jedno i drugo se preplitalo u jedinstvenost moga doživljaja sveta. Sposobnost ovakvog doživljaja je neprocenjivi dar detinjstva, koji najčešće biva otet tokom dugih godina odrastanja. Da nije tako, svetom bi šetali mnogo sretniji i ispunjeniji ljudi.

Kada sam pre nekoliko godina prvi put ušla u šumu pokraj hotela u Karintiji, austrijskim pred-Alpima, imala sam osećaj da se vraćam u predele koje sam nosila u mašti tokom svog detinjstva. Oko mene su se uzdizale visoke i tanke jele kroz čije igličasto lišće su prodirali snopovi sunčevog sjaja, bacajući čaroliju na svaku travku, cvet, šišarku i mahovinu. Stazice koje vijugaju kroz travu su bile posute srebrnastim zrncima peska i kamenjem koje je svetlucalo kao da je posuto srebrnim prahom (zbog visokog sadržaja kalcijuma, kako sam saznala kasnije). Stabla i panjevi prekriveni mahovinom čija je mekoća milovala pogled jednako kao i dodir. Sve nijanse zelene koje se prelivaju, trepere i vijugaju. Potoci koji žubore u daljini, pogled na livade prepune pitomog poljskog cveća, mirisi svežine i lekovitosti, cvrkut i lepet ptičjih krila koji se mešaju sa zvucima udaljenog blejanja ovčica i rzanja konja. Lepota… mir… harmonija… ushićenost deteta u meni.

Ovog leta smo ponovo tu, ovaj put spremniji da istražujemo šumske krajolike nego prethodnih godina (o našim prethodnim posetama Austriji možete pročitati ovde: https://mesecevadeca.wordpress.com/2015/06/29/barka-na-brdu/ ). Puno puta smo prošli poznatom stazom koja vodi do farme na kojoj žive konji, lame i kamila, gde smo ih puno mazili i valjali se na brdu sena. Uz put smo pronalazili pećine u mahovinastim udubljenjima stabala u kojima se možda kriju vile i vilenjaci, sakupljali smo kamenje, šišarke, šumske maline i kupine, brali cveće i paprat, šetali bosi, preskakali barice, slušali svoj eho, trčali, sedeli na širokim panjevima, pričali sa mravima, pevali „šuma blista, šuma peva, la kukukukukukuku“. Ovaj put se pesma poklopila sa istinom… ili sa istinom našeg doživljaja.

Vrhunac je bila šetnja pored slapova potoka koji se spušta sa najvišeg planinskog vrha u okolini, kojeg planiramo da osvojimo čim deca malo stasaju da mogu izdržati sat vremena strmog penjanja. Za sada je gacanje po potoku, u skrivenim šumarcima koji ga okružuju, bilo sasvim dovoljno divljine i uzbuđenja. Obgrljeni krošnjama okolnih stabala i šumom vode koja penuša preko svetlucavog kamenja, osećali smo se kao u zagrljaju šume, ušuškani u njenim zelenim, mekim njedrima koja nas napajaju životnom snagom, prisutnom kroz svaki udisaj. Zaista je neverovatno koliko puno darova priroda oko nas može da nam da, a mi tako nemarno prolazimo pored njenih raširenih ruku, pažnjom usmerenom samo na sadržaje unutar granica svoga nemirnog i često nesrećnog uma. Boravak u prirodi, ako uspemo da joj se prepustimo, ima moć da nas izbavi iz „zatvora“ našeg uma i probudi u nama iskonske osećaje pripadnosti jednoj široj i većoj celini, da izmami spontanu životnu radost koja nema uzroka u umom zadatom postizanju i ostvarivanju ciljeva, baš kao kod dece. Boravak u prirodi je potreban deci da bi se njihova čula, instinkti i vitalnost pravilno razvijali, ali je takođe potreban i odraslima da bi se njihova sposobnost bezuzročnog radovanja i ushićenost životom povratili iz zone zaborava. Jer šuma blista i šuma peva, samo ako imamo oči i uši da je vidimo i čujemo.

020

298

305

183

176

023

Prijatelj koji nas je uvek čekao na istom mestu.

264

044

356

U sklopu hotela Arche se jednom nedeljno organizuje šetnja po šumi sa lamama i konjem.

304Omiljena zabava!

339

Plodovi šume koje smo rado brali tokom šetnje.

320

331Izrada cvetnih kolaža nakon šetnje.

301Veseli šumski pozdrav!

 

 

 

 

5

Naš letnji kamp

Svake godine prve dane jula započinjemo na obroncima Fruške Gore, okruženi šumama, zujanjem pčela i bumbara, pesmom, plesom i osmesima. To je mesto na kojem se susrećemo sa mnogim prijateljima koje ne viđamo tokom godine, koji dolaze iz svih krajeva ex Jugoslavije, kao i manji broj onih iz Evrope, Amerike, Indije. Ranijih godina sam pronalazila veliko zadovoljstvu u posećivanju seminara i radionica koji se bave raznim duhovnim temama, a još veće u pevanju i plesanju tokom kirtana, devocijskog muzičkog programa uz pratnju tradicionalnih instrumenata (meni definitivno najlepše iskustvo duhovnosti koje sam do sada iskusila!). Od kada sam postala majka jedva sam uspela da provirim na neki od gore pomenutih događaja, ali sam zato redovni i postojani član neformalnog dečijeg vrtića na kampu. To je za mene divna prilika da 5-6 dana skoro po 12 časova dnevno budem u društvu dece različitih uzrasta i njihovih majki od kojih su mi neke stare a neke nove drage prijateljice, da čujem i vidim neka drugačija iskustva zajedničkog života sa decom, kao i da osetim olakšanje i podršku zbog istih izazova kroz koje prolazimo. Svaki put nakon završetka kampa poželim da imamo ovakve kampove ne samo jednom nego nekoliko puta godišnje (barem!).

Ove godine smo imali animatora – mađioničara i njegovu suprugu kao nosioce programa vrtića, uz koje smo se puno smejali, trčali, glumili, igrali, plesali, lutali po šumama, slušali zanimljive priče, pa čak i preskakali logorsku vatru (doduše najmlađi članovi vrtića su u ovom programu bili samo posmatrači).

10500349_10206416604748432_4621948193334058198_n

13346721_1006912799399628_1171236702274591886_n

Takođe smo imali jednu divnu porodicu sa obale Jadranskog mora koja u sastavu ima i dve bebe od sedam meseci, koje su zahvaljujući ležernosti svojih roditelja bile za naše članove vrtića kao žive lutke koje su mogli da nosaju, maze, zabavljaju, šetaju kolicima i umiruju kada se rasplaču.

13423796_925862090857801_9008670007312891379_n

Bilo je dečice od uzrasta ovih beba pa sve do mladih tinejdžera. Jedan tata je doneo i štene staro nekoliko dana koje je spasio sa ulice i hranio ga mlekom iz kapaljke. Bila je i jedna veeelika mreža za ljuljanje u koju je moglo da stane po šest-sedam dece u isto vreme i koja im je uglavnom služila kao brod koji se ljulja po valovitom okeanu. Bilo je loptanja, trčanja, skakanja, kopanja, crtanja, kupanja u bazenčiću, kao i pomalo padanja, plakanja, nadmetanja, otimanja igračaka, dosađivanja, jedenja pice i sladoleda u trenucima kada izazovi prerastu u „žute minute“.

13615441_274803109554096_4017550217991084581_n

13615181_274801999554207_6663045765704485602_n

Iako je sve baš ovako lepo i divno kao što sam opisala, našim malim osetljivcima je sve do sada (i još uvek pomalo) ovo bilo preintenzivno iskustvo socijalizacije. Prvi put kao majka sam išla sa sekom kada je imala sedam meseci, baš kao i bebe blizanci ove godine, što je bila prava milina, naročito jer sam bila sa sestrom sa kojom sam dadiljala u smenama. Sledeću godinu smo morali propustiti jer se bata rodio toga leta. Sledećeg leta smo došli kad je seka imala tri i po, a bata dve godine. Prve noći su se probudili u 1 sat posle ponoći i jurcali kroz sobu do 5 ujutru (ne moram spominjati da je bilo još onih koji se nisu naspavali u susednim sobama paviljona!). Nakon te noći smo se pokupili i otišli, ostavljajući komšije da se na miru odmore. Sledeće godine smo uspeli spojiti četiri, a ove godine celih šest dana, i još je seka htela duže ostati.

Osetljiva deca, ona koja se teže opuštaju i kojim je potrebno više „ličnog prostora“ i vremena sa roditeljima jedan na jedan, mogu ovakva događanja doživeti kao prenaporna, naročito ako su mlađa od šest godina. Seka je sada blizu šeste i već se oseti velika razlika u odnosu na protekle godine iskustva ovog kampa. Iako su pred mojim očima bila i deca koja su sasvim drugačija od moje, koja se lako prilagođavaju, koja su otvorenija i više uživaju u društvu vršnjaka, zaista je neophodno da svoje ponašanje prilagodim potrebama svoje dece i ne pokušavam na silu da ih navodim da budu deo grupe i da čine isto što i ostali. Bilo je dosta momenata kada smo morali da se povučemo u svoju sobu umesto da učestvujemo u nekoj uzbudljivoj aktivnosti sa ostalima. Bez empatije, tolerancije i pravog razumevanja razvojne dinamike i prirode svoje dece, ovo bi bilo teško prihvatiti i usvojiti kao prioritet. Ovi događaji mi samo potvrđuju da je mnogo zahtevnije biti roditelj osetljivog teže-prilagodljivog deteta nego onog koje se lako prilagođava. Dok sam ja, i nekolicina drugih majki, skoro neprekidno za petama svoje dece (ili ona za našim!), druge majke bez ikakvih problema i smetnji pričaju, druže se, učestvuju na raznim aktivnostima dok se njihova deca opušteno druže sa drugom decom, ili drugim roditeljima, ili čak sama sa sobom. Ali sa druge strane, to mi daje priliku da i ja sama budem više osetljiva, više saosećajna, više nežna i više kreativna. Tačnije da to učim da postanem… Hvala mojim najdražim malim učiteljima na pruženoj šansi!

PS: Ne smem zaboraviti da se zahvalim dragim i dugogodišnjim prijateljima Milošu i Zorici Blanuši koji već dugi niz godina sa uspehom organizuju ovaj kamp uprkos raznim izazovima i teškoćama, i time usrećuju mnoge ljudi koji žele autentično iskustvo duhovnosti, kao i mnoge roditelje (i decu) željne druženja i izlaska iz kolotečine svakodnevnog života.

Srdačno,

Tamara

0

Letnje vrućine i kako u njima uživati

Kako preživljavamo tropske vrućine ovih dana?

Često se kupamo i puno se igramo sa vodom, ne marimo za odeću i ne marimo ako su najmlađi članovi porodice golišavi, trudimo se da jedemo hranu koja hladi, mažemo se samo prirodnim preparatima za sunčanje, izbegavamo boravak na suncu od 11 do 4, maksimalno koristimo debelu hladovinu višnjinog drveta ispred naše letnje kuhinje (dok mama kuva prepodne), uživamo u bazenu u poslepodnevnim časovima (bilo u našem dvorištu, bilo u Ađanskoj šumici).

Moja deca obožavaju da se igraju vodom i da budu golišava, pa je ovo doba godine izvor radosti za njih, koliko god da nama smetaju vrućine. Tek ovog leta su prevazišli strah od vode i sada otkrivaju zadovoljstva koja donosi brčkanje, gnjuranje i skakanje u bazenu i Tisi. Osim toga, trudimo se da unosimo elemenat vode u igre i aktivnosti kod kuće. Peremo sve što se prati može: sudove, igračke, krpene lutke, njihovu odeću, plišane mede i ostale životinjice, sa puno sapunice i bez sapunice. Prskalicama prskamo jedni druge, cveće, drveće, kucu, kozu, ovčicu, muve, pčele i sve što leti. Sipamo obojanu plavu vodu u tegle i mešamo sa sjajnim prahom i zvezdicama i pravimo bazenčiće, jezerca i barice za naše plastične ribice i kornjače. Valjamo se po pesku do mile volje znajući da svakako sledi kupanje po ko zna koji put u toku dana…

Kada je jako toplo vreme preovladava elemenat vatre, kako spolja tako i unutar našeg tela. Drevna indijska disciplina Ayurveda, koja se bavi zdravljem, ishranom, isceljenjem i životnim stilom na prirodan način, nudi nam znanje o tome koja hrana hladi i koja greje organizam, i koja hrana odgovara određenim tipovima tela. Kada u nama gori vatra logično je da ne želimo da dodajemo još ulja, nego vode da je ublažimo. Neke od namirnica koje hlade telo i koje su povoljne za konzumiranje u ovom dobu godine su:

-među žitaricama beli pirinač (mi koristimo basmati, najbolja aromatična indijska vrsta pirinča), ječam, ovsene pahuljice, pšenica

-među povrćem tikvice, karfiol, brokoli, krompir, boranija, grašak, celer, slatka paprika, krastavac, zelena salata, šparoga

-mahunarke sve osim sočiva

-među mlečnim proizvodima mleko, maslac, maslo (pročišćeni maslac), sveži mladi neslani sir

-od masnoća maslinovo ulje, suncokretovo ulje i kokosovo ulje

-među voćem jabuke, kruške, šljive, dinje, crno grožđe, avokado, kokos

Treba izbegavati ljutu, kiselu, masnu hranu, i previše slatku takođe. Naš omiljeni slatkiš koji deca obožavaju ovih dana su kuglice od kokosa (kokos je jedna od namirnica koja najviše hladi, možemo se mazati kokosovim uljem tokom leta jer izuzetno neguje kožu i hladi telo). Jednostavno se pomeša kokosovo brašno sa kokosovim mlekom, malo šećera u prahu i vanilin šećera (ja sameljem šećer od šećerne trske jer beli šećer izbegavam u širokom luku) dok se ne dobije kompaktna i ne previše suva smesa, izvaljaju se kuglice i čuvaju u frižideru do 5 dana. Kokosovo mleko može da se nađe u bolje snbdevenim marketima i prodavnicama zdrave hrane. Umesto kokosovog mleka može da se koristi mleko u prahu, ali ja ga izbegavam zbog sumnjivog sastava mleka uopšte, a naročito mleka u prahu na komercijalnom tržištu. Zato, iako je malo skuplje, kokosovo mleko je sigurnije što se tiče sastva, kao i osobine hlađenja. Ovo je koristan tekst sa još nekim detaljima na ovu temu: http://udahni.com/ohladimo-organizam-uljima-zacinima-cajevima-bojama-i-okusima/

Pošto su ovo meseci kada svakodnevno treba koristiti neko sredstvo za zaštitu od sunca, tragala sam za što prirodnijom varijantom. Najjednostavnije i najpristupačnije mi je napraviti mešavinu kakao i ši maslaca, u koju može da se doda i malo sezamovog ulja i voska (sve se zajedno zagreje na pari i promeša). Moram napomenuti da se mi ne izlažemo suncu u najkritičnijim časovima od 11 do 4, barem ne dugotrajno, pa nam je ova mešavina sasvim dovoljna, a usput hranljiva i mirišljava. Ako neko želi da se sunča tokom ovog kritičnog perioda možda bi trebalo da pronađe još neke sastojke sa većim SPF faktorom (ovo je tekst koji nudi informacije na tu temu http://udahni.com/sinergija-sunca-mora-i-ljekovitosti-biljnih-ulja/)

I na kraju, koliko god da nam je pretoplo, pokušajmo se setiti koliko smo sanjali sunce i leto u tmurnim i hladnim zimskim danima, i pokušajmo uživati u vodi, spontanosti, lakoći i razigranosti koje nudi ovo godišnje doba. Baš kao što deca uživaju!

059

Srdačno,

Tamara

PS: Zaboravila sam napisati da u recept za kokos kuglice ide i nekoliko kašika kokosovog ulja. Prijatno!