0

Zimske teme i priče za decu

Za zimski raspust smo imali pravi snežni ugođaj u planinskoj kući u austrijskim pred-Alpima, uz pucketanje velike starinske kaljave peći i pogled na brda i planine prekrivene belinom, uz smenjivanje sunčevog blistavila i maglenog ogrtača. Osim za sankanje i šetnje po šumi, ovaj ambijent je bio idealna inspiracija za stvaranje: crtanje, slikanje, pravljenje zimskih kolaža, pustovanje vunom, i za pričanje zimskih priča. Osim priča pred spavanje, pripremila sam deci nekoliko zimskih predstava sa jednostavnom scenom pripremljenom od papira.

Prva je bila Legenda o jelki. Ovu sam priču pronašla na internetu i jako mi se svidela zbog jednostavnosti i plemenite poruke, a kasnije sam je pronašla i u našoj biblioteci u Adi, u obliku pozorišta u slikama (mađarsko izdanje). Rekviziti potrebni za priču su tri različita drveta: hrast, jabuka i ukrasni žbun, jedna ptičica i naravno drvo jelke, koji se mogu vrlo lako napraviti od papira ili kartona. Priča je sledeća… Jedna ptičica nije uspela da odleti u toplije krajeve jer je povredila krilo, i ostala je sama, bez gnezda i porodice. Bio je početak zime i ptica je letela od drveta do drveta tražeći utočište, ali sva drveća odbijaju njenu molbu: jabuka jer se plaši da će joj pokljucati to malo plodova što je ostalo na drvetu, hrast jer se plaši da će pokljucati njegove žirove, a ukrasni žbun jer se plaši da će mu pokvariti frizuru. Ptičica je počela da se smrzava i nije znala kuda da krene, kad je čula da je neko doziva. To je bilo drvo jelke koje je samo ponudilo ptici utočište u svojim granama. Sve je ovo posmatrao Severni vetar koji je odlučio da kazni svo sebično drveće koje je uskratilo utočište promrzloj ptičici, i tako je jako dunuo da je oduvao svo lišće i plodove sa njih. A drvo jelke nije dirao jer je bilo velikodušno prema ptičici u nevolji, i od tada jelka ostaje zelena i ne gubi lišće čak ni zimi.

Jelka napravljena tehnikom origami.

Druga predstava je bila Bajka o labudu od Desanke Maksimović. Priprema je bila zanimljiva koliko i sama priča, jer smo od belog papira crtali i seckali kuće, palate, drveće i polarne životinje za snežno carstvo. Ja sam krišom iseckala crnog i belog labuda, koji su bili iznenađenje. Snežana, mala kraljica zime je bila lutkica od bele vune koju sam ranije napravila, kao i jedan snežni dečačić i njihova baka. Ukratko, priča opisuje lepotu snežnog carstva kojim vlada Snežana, mala kraljica zime. U snežnom carstvu je sve belo – sve palate, svo drveće i sve životinje su beli, kao i mala Snežana. Jedino je labud koji vozi Snežanu po jezeru crn. Jednoga dana Snežana primeti kako je labud tužan. Nakon upornog ispitivanja, labud je priznao da je tužan jer je on jedini crn u svoj belini snežnog carstva. Snežana je obećala labudu da če mu pomoći, i te noći je otišla kod svoje bake koja je bila stara i mudra Snežna Carica sa posebnim moćima (u priči je Snežana otišla kod Sjajne zvezde, ja sam malo modifikovala lik prema našim lutkama) i zamolila je da crnog labuda pretvori u belog. Te noći, dok je labud spavao na sredini jezera, Snežna Carica je poslala na njega prekrivač od krupnih snežnih pahulja koje su vejale po njemu čitave noći (to je bio trenutak za zajedničko bacanje komadića vate po sceni). Ujutru je labud otkrio da je postao beo, i svi stanovnici snežnog carstva su slavili zajedno sa njim.

Ovih dana, tačnije 14. Januara se u Indiji proslavlja jedan od najvećih zimskih festivala: Ganga-sagar Mela, dan kada se Ganga uliva u okean. U Vedama je opisana priča o tome kako se reka Ganga spušta iz duhovnog sveta u materijalni svemir, prvo na više planetarne sisteme pa potom na planetu Zemlju, sa svrhom da živim bićima podari mogućnost pročišćenja i dostizanje višeg stanja svesti. Ganga-Devi je opisana kao prelepa boginja u belom sariju i bele puti, sa lotosom i ćupom u rukama, kako sedi na belom krokodilu. Zajedno sa decom smo pogledali dokumentarni film o Gangi i pričama vezanim za nju, sa scenama pejzaža i rituala koji se odvijaju na njenim obalama od pamtiveka. Deci se film jako dopao i posle smo crtali i bojili lik boginje Gange i njenog muža boga Višnua, vodenim bojama slikali izvor Gange visoko u ledenim glečerima Himalaja. Tema planinskih izvora i jezera okruženih ledom je jedna od lepih inspiracija za zimsku kreativnost. Iskoristila sam ovu temu da slikovito prikažem reč Ganga za inspiraciju učenja slova. Film možete pogledati na youtubu, zove se Mother Ganga: https://www.youtube.com/watch?v=TnigWKuG8GA

Seka – izvor Gange u Himalajima

Bata – planine i hotel u Austriji

Zima, zima e pa šta je? Ko kaže da mora biti dosadna!

Advertisements
0

U svetu igre i vunene čarolije

Ako se možda pitate gde sam bila do sada, naslov sve govori!

Od kada sam počela da se „bavim“ roditeljstvom počela sam da istražujem svet dečije igre i igračaka. Jer, kao što znamo, igra je najvažniji posao deteta, a igračke su najčešći predmeti koji se u igri koriste. Sa velikim odobravanjem sam prihvatila zaključak da je mnogo lepše i korisnije za dete da mu nudimo ručno rađene igračke i predmete sačinjene od prirodnih materijala, a da što više izbegavamo veštačke materijale i komercijalne igračke. Stvari kojima smo okruženi utiču na naše raspoloženje, i kvalitet igračaka utiče na razvoj i raspoloženje dece. Uopšte nije isti osećaj kada uđemo u sobu jarkih boja punu tehničkih uređaja i plastičnih igračaka strpanih u ogromnu kutiju, ili u sobu rustičnog ugođaja u pastelnim bojama sa drvenim, vunenim i platnenim igračkama na policama i korpama punim prirodnih materijala kao što su šišarke, kamenčići, školjke i slično. Baš kao što je sasvim drugačiji osećaj kada uđemo u sobu gde su stvari razbacane po podu, odeća po foteljama, a na stolu ne može da se raspozna šta je šta i šta čemu služi, ili u sobu gde je svaka stvar na svome mestu, prekrivači i stolnjaci zategnuti pod konac, a u vazduhu lebdi krutost apotekarske sterilnosti. Negde između ove dve krajnosti se krije ono što bi se moglo nazvati urednost sa elementima spontanosti ili spontanost sa elementima urednosti, koje bismo mogli proglasiti nekom zlatnom sredinom. Svaki od ovih prostora pobuđuje različite osećaje i raspoloženja, i obrnuto, odražava osećaje i raspoloženja ljudi koji u njemu borave. Danas se jako puno pažnje poklanja izgledu dečijih soba, dečijem nameštaju, dečijim igračkama, dečijoj odeći. Većina stvari koje se nude na tržištu u suštini su suvišne i precenjene, da ne koristim reč nepotrebne. Sećam se, od stvari koje sam pripremila za bebu pre prvog porođaja mi je trebalo manje od pola. Nisam bila dovoljno informisana i nisam još imala nikakvog iskustva o negovanju bebe i deteta. Slično je i sa ostalim stvarima. Malo ko se zaista pita kako će uređenje dečije sobe i izbor igračaka zaista uticati na dete. Da li je nešto potrebno, preterano, previše stimulativno, razdražujuće, umirujuće? Današnji stil života previše naglašava važnost zabave, i skloni smo da animiranju deteta poklanjamo pažnje više nego što je to zaista potrebno, čak i zdravo. Naravno, deca ne vole da se dosađuju, ali nije neophodno da im svaki slobodan trenutak ispunjavamo zabavnim aktivnostima, izlascima ili zabavnim programom na medijima. Današnji stil života nameće da roditelji nemaju dovoljno vremena za bavljenje detetom ili ležerno zajedničko vreme provedeno sa detetom. Ono što se nudi kao rešenje je zaokupiti decu igračkama, tv programima, izlascima, igraonicama i vrtićima gde će se neko drugi baviti njihovim vaspitavanjem i animiranjem, neko ko je ionako plaćen za to. Ovo je verovatno najveća greška i najtužnija iluzija u kojoj su današnja deca prinuđena da žive. Jer na postoji ništa na ovome svetu što je detetu važnije, potrebnije i za čime više žudi nego što je to kontinuirano društvo roditelja i mogućnost aktivne razmene ljubavi i učenja sa njima.

Nije dovoljno dati detetu igračku da se samo igra. Njemu smo u igri potrebni i mi. Mame, tate, tetke, stričevi, bake, deke, sestre, braća. Učestvujući u igri sa decom, ili obavljajući aktivnosti sa decom u duhu igre, dobijamo priliku da ih podučavamo i vaspitavamo na najprirodniji i njima najugodniji način. Sećam se rečenice koju je davno izgovorila moja poznanica, majka gluvonemog deteta: „Muž i ja smo odlučili da uđemo u njegov svet umesto da ga uvedemo u naš“. Ja mislim da što uspešnije uđemo u svet svoje dece, njima omogućavamo da što uspešnije (postepeno) ulaze u svet odraslih. Kroz igru i svet mašte deca uče o „opipljivom i realnom“ svetu nas odraslih. Po svojoj prirodi deca su željna da uče, da saznavaju, da budu korisni i priznati članovi prvo porodice pa onda društva. Koliko će u tome biti uspešni u najvećoj meri zavisi od toga koliko su pozitivno podstaknuti. A za većinu dece slušanje i izvršavanje naredbi nije toliko podsticajno kao što je nenametljivo prenošenje znanja kroz igru. U svojoj biti, igra je prirodna aktivnost duše; igra je spoljašnja manifestacija unutrašnje radosti, kreativnosti i ljubopitljivosti. Što smo spremniji i otvoreniji za igru, više se osećamo mladima. Ne znači da se trebamo igrati 24 časa na dan, ali vreme odvojeno za igru sa decom je jednako važno kao i vreme odvojeno da im skuvamo ručak, da im operemo odeću, da zaradimo novac za njihovo izdržavanje. Ponekad imamo vremena samo da im ispričamo priču, ponekad da se odigramo žmurke, ponekad da držimo lutku koja predstavlja mamu, ponekad da budemo protivnici u mačevanju. Ponekad samo damo ideju i oni polete u igru ni ne obraćajući pažnju na nas. Ponekad smo im potrebni svakih pet minuta da rešimo neku dilemu, da im pomognemo u pravljenju kuće od kocaka, da pogledamo kako su divnu sliku nacrtali kredom na betonu. Nekad smo im potrebni manje, nekada više, ali tokom najranijih godina detinjstva smo zasigurno heroji i heroine njihovih života. A znamo da herojski posao nikada nije previše lak, inače ne bi bio herojski!

U mojim igrama sa decom često koristim jednostavne lutkarske predstave da im prenesem neku priču. Moji mališani ih jako vole, i često od tih predstavica nastane čitav niz novih priča i situacija kojih se oni kasnije sami igraju. Kao što sam napisala na početku, trudim se da lutke za predstavu budu što više prirodne, jednostavne, prijatne za dodir i estetski privlačne na jedan nenametljiv način. Od kada sam počela da istražujem ove vrste lutaka, vrlo su mi se dopale lutke sačinjene od vune. I evo sada, nakon godinu ili dve posmatranja i razmišljanja, rešila sam da ih probam sama napraviti. Prvo sam otišla kod poznanice da mi pokaže kako se sa iglom može formirati vuna, jer mi je to izgledalo kao neka naučna fantastika, ali sam brzo uvidela da je sama tehnika vrlo jednostavna, a sve ostalo je, kao što mi je i ona rekla, stvar vežbe i kreativnosti. Prvo sam napravila zeku, pa još jednog zeku da ima i za seku i za batu, i igra sa njima je potrajala mnogo duže nego što sam očekivala. Tokom boravka u Austriji smo čitali nemačku bajku Zlatni konj koja nam se jako svidela, a nismo poneli nijednu igračku konja od kuće. Napravila sam prvo jednog, pa onda i drugog zlatnog konja od žute vune koji su postali još omiljeniji od zečića. A kada sam od žene kod koje smo boravili (vlasnice farme ovaca, konja i krava) dobila na poklon ogromnu torbu punu raznobojne vune, zaključila sam da je pustovanje vune zvanično postalo moj novi hobi! Priznajem da jako uživam u njemu, i tokom samog rada i kada vidim rezultat i reakciju dece. Najlepše od svega je što se osećam kao da mogu napraviti skoro svaku moguću lutku koju poželim. A pošto volim da izvodim kućno lutkarsko pozorište i planiram da nastavim sa tim, sada imam savršeni alat da napravim sve likove koji su mi potrebni.

132

137

Naša vunena ekipa!

140

Sa batom iz Eko spirale.

101

Anđeo za božićni poklon.

263 266

Snežna majka za naše zimske priče i predstave.

Pre nego što sam rešila da se oprobam u pustovanju vune kupila sam seki za rođendan dve ljupke vunene lutkice iz udruženja Eko spirala. Seka je bila oduševljena, i već dva meseca se svakodnevno igra sa njima. Toplo ih preporučujem svakome ko želi da zakorači u magiju vunene čarolije!  http://www.ekospiral.org/store/p12/LuLu_lutkice_od_vune.html

Verujem da ću probati da pravim nešto i za prodaju. U sledećem članku nešto više o tome.

Lep dan vam želim,

Tamara

6

Anđeli i medenjaci

Kao što i ranije rekoh, volimo praznike zato što nam pružaju puno mogućnosti za igru, slavlje, maštovitost i porodično druženje. Ovoga puta Božić nam je protekao u znaku lutkarskog pozorišta, šaranja medenjaka i kuvanja.

Bili smo na lutkarskoj predstavi u malenoj dečijoj biblioteci u Adi. Iako je predstava bila na mađarskom koji ne razumemo u potpunosti, deca su bila oduševljena. I kao što to obično kod njih biva, odmah smo morali da napravimo istu takvu predstavu kod kuće. Tema prava Božićna, o anđelu koji nosi poklone životinjama u šumi. Sakupili smo sve životinjice koje imamo, našeg home-made anđela, okitili malu jelkinu granu u vazici, i predstava može da počne! Jedino što smo morali da pronađemo ko će biti publika pošto su svi insistirali da budu glumci, pa su se mama i tata dogovorili da dežuraju u loži za publiku na smenu.

078

090

Od svih poklona koji su deca dobila ovog decembra, najviše bodova (prema njihovoj proceni) je dobio minijaturni šporet na struju sa malim posudicama-vokovima za kuvanje ( takozvani Party grill komplet). Pogađate zašto – zato što im omogućava pravo kuvanje, ne zamišljeno! To samo tate zaluđeni kuvari mogu kupiti kao poklon svojoj deci… A deca prava tatina, ne možeš ih prvih dana isterati iz kuhinje. Znači sada ne samo da mama i tata kuvaju, nego se posao umnožio nekoliko puta i fizički i mentalni, u smislu budnosti i pažnje da se neko ne opeče. Ali i radost se umnožila mnogo puta, pa čak i ukus hrane i varijacije u minijaturnim količinama. Pa, možda ću za koju godinu moći da sednem za sto i naručim ručak bez da mrdnem prstom (mamine tajne maštarije). Šalim se, biću presretna samo da dođemo do toga da počnemo da kuvamo (i radimo druge stvari) zajedno bez da moram sve da im pripremim i da motrim svaki detalj, a to su verujem maštarije svake mame na ovome svetu. Samo još malo strpljenja je potrebno…

076

I na kraju, kakav bi to Božić bio bez šarenih medenjaka? Kao što vole da kuvaju, naši mališani vole i da mese, mešaju i ukrašavaju slatkiše i peciva. Iako ne potpuno savršeni, medenjaci su poslužili kao lepa dekoracija za podnožje jelke, a posle za „prste polizati“.

122

132

142

Kako vi provodite Božićne praznike? Koje aktivnosti vas najviše usrećuju?

Srdačno,

Tamara