6

Anđeli i medenjaci

Kao što i ranije rekoh, volimo praznike zato što nam pružaju puno mogućnosti za igru, slavlje, maštovitost i porodično druženje. Ovoga puta Božić nam je protekao u znaku lutkarskog pozorišta, šaranja medenjaka i kuvanja.

Bili smo na lutkarskoj predstavi u malenoj dečijoj biblioteci u Adi. Iako je predstava bila na mađarskom koji ne razumemo u potpunosti, deca su bila oduševljena. I kao što to obično kod njih biva, odmah smo morali da napravimo istu takvu predstavu kod kuće. Tema prava Božićna, o anđelu koji nosi poklone životinjama u šumi. Sakupili smo sve životinjice koje imamo, našeg home-made anđela, okitili malu jelkinu granu u vazici, i predstava može da počne! Jedino što smo morali da pronađemo ko će biti publika pošto su svi insistirali da budu glumci, pa su se mama i tata dogovorili da dežuraju u loži za publiku na smenu.

078

090

Od svih poklona koji su deca dobila ovog decembra, najviše bodova (prema njihovoj proceni) je dobio minijaturni šporet na struju sa malim posudicama-vokovima za kuvanje ( takozvani Party grill komplet). Pogađate zašto – zato što im omogućava pravo kuvanje, ne zamišljeno! To samo tate zaluđeni kuvari mogu kupiti kao poklon svojoj deci… A deca prava tatina, ne možeš ih prvih dana isterati iz kuhinje. Znači sada ne samo da mama i tata kuvaju, nego se posao umnožio nekoliko puta i fizički i mentalni, u smislu budnosti i pažnje da se neko ne opeče. Ali i radost se umnožila mnogo puta, pa čak i ukus hrane i varijacije u minijaturnim količinama. Pa, možda ću za koju godinu moći da sednem za sto i naručim ručak bez da mrdnem prstom (mamine tajne maštarije). Šalim se, biću presretna samo da dođemo do toga da počnemo da kuvamo (i radimo druge stvari) zajedno bez da moram sve da im pripremim i da motrim svaki detalj, a to su verujem maštarije svake mame na ovome svetu. Samo još malo strpljenja je potrebno…

076

I na kraju, kakav bi to Božić bio bez šarenih medenjaka? Kao što vole da kuvaju, naši mališani vole i da mese, mešaju i ukrašavaju slatkiše i peciva. Iako ne potpuno savršeni, medenjaci su poslužili kao lepa dekoracija za podnožje jelke, a posle za „prste polizati“.

122

132

142

Kako vi provodite Božićne praznike? Koje aktivnosti vas najviše usrećuju?

Srdačno,

Tamara

Advertisements
2

Jesenje maštarije

Jesen je vreme kada počinjemo da se ušuškavamo i gnjezdimo u svome domu, vreme za velika spremanja i zimnice, vreme kada se sa zahvalnošću osmehujemo svakom sunčanom danu znajući da će ih biti sve manje. Ljudi koji vole da provode vreme kod kuće se raduju jeseni, dok je oni koji to ne vole dočekuju sa mrzovoljom. Sigurno je da kiša koja sipi po tmurnom danu bez tračka sunca izaziva mrzovolju kod svakoga. Ali složićete se da je čarolija jesenjih boja po drveću jedan od nenadmašivih izraza lepote prirode oko nas….samo ga treba primetiti.

Jesen (kao i zima) sa malom decom je izazov zbog: skraćenog vremena jurcanja po svežem vazduhu (za šta smo mi roditelji odgovorni da bude što duže), mnogo utrošenog vremena i energije oko oblačenja i skidanja (kod nas i beskrajnih natezanja sa našim trogodišnjakom oko toga da li treba ili ne treba da se obuku jakna i kapa), previše vremena provedenog pred malim ili velikim ekranima, što je posledica primoranosti da se više vremena provodi unutra umesto napolju. Ovaj poslednji problem mi na svu sreću nemamo, pošto smo uklonili sve ekrane koji ometaju dečiju igru dok su u budnom stanju.

Ali upravo zbog primoranosti da više vremena provodimo kod kuće, jesen može biti divna prilika da povećamo bliskost sa decom i ostalim članovima porodice, kao i da kreiramo što više topline i maštovitosti u atmosferi svoga doma tako da vreme provedeno u njemu svima predstavlja zadovoljstvo umesto dosade. U našem domu nema skupocenih stvari, ali ima puno sitnica koje me greju oko srca kada mi pogled padne na njih. Jedna od tih sitnica su venci od jesenjih listova u vosku, prošlogodišnji projekat koji je krasio našu kuhinju tokom cele zime, a sada se preselio u sobe u nešto drugačijem aranžmanu. Ovi listovi mogu da unesu čaroliju jesenje šume pravo na naš zid ili gde god da ih stavimo, a pravljenje je lako i zabavno, mogu da učestvuju i deca. Prvo sakupimo lišće koje nam se dopada, bolje što ravnije. Ispresujemo ga u knjizi ili u novinama oko nedelju dana ili duže. Zagrejemo vosak u posudi koju smo namenili za to (pošto je više nećemo moći koristiti za druge stvari jer je jako teško skinuti ostatake voska), pri čemu imamo na umu da se veličina posude poklapa sa veličinom lišća. Kada je vosak potpuno otopljen i tečan, umočimo list držeći ga za dršku i brzo izvadimo. Vosak se skoro odmah osuši na listu, ali možemo ga okačiti štipaljkom na uže za sušenje veša još pet-deset minuta dok se potpuno ne stvrdne. Ako imamo više listova bolje je vosak držati na tihoj vatri koja će održavati njegovu retku teksturu, jer čim se malčice ugusti ostaviće predebeo sloj na listu. Na ovaj način se mogu sačuvati i cvetovi, šišarke, orasi, kesteni, žirovi, šipkovi i ostali jesenji plodovi .

062

173

Ako nekoga zanima kako ovo napraviti korak po korak može pogledati sledeće stranice:

http://www.themagiconions.com/2010/09/preserve-autumn-leaves-with-beeswax.html

http://www.5orangepotatoes.com/blog/2009/08/16/waxing-flowers-for-preservation/

Sva ova jesenja blaga, od lišća do plodova, kao i aktivnosti raznih šumskih životinja tokom ovog godišnjeg doba, predstavljaju izvor zanimljivosti za decu ako ih predstavimo na maštovit način, kao što je na primer „jesenji sto“. Takvi aranžmani postoje u svim vrtićima i domovima koji slede Waldorf pedagogiju, i nazivaju ih „Nature Table“ – postavka na stolu ili kutku prostorije koji se menja u skladu sa godišnjim dobima. Osim što prija očima i dodiru (pod uslovom da je sačinjen od prirodnih materijala), aranžman godišnjih doba ima i edukativnu funkciju, a deci pruža ideje i podsticaj za igru. Ovo je naš ovogodišnji jesenji sto, koji predstavlja šumu sa vevericom, zečićima, pužićima i njihovim jazbinama i zalihama za zimu, kao i ptičje gnezdo sa mamom pticom i malim ptićima. I svaka od ovih skupina ima svoju malu pričicu…Korišteni materijali su pamučne marame, drvo, sirova vuna, filc, vosak, kesteni i šišarke. I naravno, ova šuma pripada našim omiljenim junacima iz Indije…

071

Ovo je link za uputstvo kako kreirati jednostavan „nature table“ u svome domu:

http://fairydustteaching.com/2013/10/a-fall-nature-table-how-to-create-your-own/

Trenutno najomiljenije aktivnosti su nam sakupljanje, krckanje i mlevenje orasa na ručnom bakinom mlinu. Doduše, kada naš trogodišnjak krcka orase tu se teško mogu pronaći celi komadi, pošto je glavna zanimacija što jače udaranje (najčešće komadom drveta), a da li će neki orah ostati čitav nije od primarne važnosti. A za mlevenje se čeka u redovima dok se ne dođe do sporazumnog rešenja da seka drži poklopac, a bata okreće ručku mlina, pa onda obrnuto. I naravno, sve u kuhinji, koja je i dalje srce našeg doma, koje ponekad kuca poprilično divlje. Po čistoći je daleko od maminog standarda, ali mama je već neko vreme na terapiji odvikavanja od nekadašnjeg standarda čistoće. A kada je tata glavni kuvar, onda nastaje prava žurka! Seka se dokopala sudopere i pere, riba, mulja posuđe i sudoperu, pola juče sipanog deterdženta fali (sva sreća da je ekološki), onda čisti krpom sve posuđe i dodaje tati, sva zajapurena i caklećih očiju: „Mama, ja pomažem tati!“. A onda hvata džoger i mulja ga po podu na kojem se već ne zna čega nema. Bata je za stolom udubljen u krckanje ili mlevenje oraha u boljem slučaju, a u gorem mešanjem brašna i vode koji se slivaju niz ivice stola i stolice, a odeću ne smem ni da pogledam. Za to vreme tata kuva na četiri ringle u isto vreme i usput hvata metlu i svira na njoj kao na gitari uz ritam starog dobrog rokenrola sa prastarog CD plejera, a bata i seka u sekundi ostavljaju poverene im dužnosti i cičeći mu se pridružuju. A mama se teši, sva sreća da je ovo ipak letnja seoska kuhinja (u kojoj ćemo za divno čudo provesti i zimu) pa i ne mora baš blistati od čistoće. I sva sreća da okice mojih čupavaca blistaju ipak najviše. I sva sreća da sam udata za virtuoznog kuvara koji zna da skuva savršenu gozbu u roku od pola sata i za petnaest minuta očisti sav brlog za sobom (pa dobro ne baš sav, ali zar nisam na terapiji odvikavanja od čistoće?)

Tako nam teku jesenji dani, uz jesenje pričice i životinjice, orase u svim kombinacijama, mamine maštarije i tatine žurke, i uz svakodnevno okupljanje oko tople peći, koju, razume se, zajednički čistimo i ložimo (sakupljanje i donošenje drva za potpalu je druga omiljena aktivnost ovih dana). Imam još malo pa 41 godinu i moram priznati da je ovo prvi put da se grejem sa peći na drva. A takođe moram priznati da nisam ni znala šta propuštam: savršeni ugođaj topline uz pucketanje drva, i posmatranje vatre kroz stakleno okno na peći – skoro kao da imamo kamin. I mislim da definitivno vredi uložiti novac i energiju u pravljenje i održavanje kamina, jer osećaj koji se dobija dodirom sa živom vatrom se ne može drugačije proizvesti – treperava toplina i ušuškanost, koji su nam više od svega potrebni tokom dugih hladnih zimskih meseci koji dolaze. Istina je da što je vatra otvorenija veći je rizik za malu decu, pa šta drugo reći nego da smo mi već prvog dana imali nezgodu (sa živahnim trogodišnjakom, naravno), pa smo ogradili peć gvozdenom ogradom koja joj ne umanjuje lepotu, naprotiv.

Između ostalog, ko se opeče, zna da treba biti oprezan sa vatrom, ali to nipošto ne znači da je treba izbegavati…kao što ne treba izbegavati ni sve pomalo rizične stvari u životu koje nam donose pravo, neposredno iskustvo života, a ne njegove blede kopije.

Srdačno,

Tamara

 

 

0

Rad kroz igru

Jedna od stvari koja je meni nedostajala u detinjstvu, ali koje tada nisam bila svesna, bio je nedostatak korisnog rada. Imala sam puno igre, puno slobode, puno čitanja i maštanja, što je sve divno, ali nedostatak praktičnog rada i kućnih poslova mi je kasnije u životu doneo nedostatak praktičnosti sa kojim sam se kao odrasla osoba morala izboriti sopstvenim naporima. Možda sam upravo zbog toga svesna koliko je važno da svoju decu ne lišim mogućnosti da učestvuju u praktičnom radu od svoje najranije dobi. Isti koncept sam pronašla u Waldorf sistemu obrazovanja, kao i u Vedskom sistemu koji se još uvek delimično sledi u današnjoj Indiji. Tokom svog boravka u Indiji puno puta sam se divila spretnosti sa kojom mala deca obavljaju niz praktičnih poslova, od pravljenja čapatija (indijske lepinje) do vožnje čamca. Kao i u ostalim tradicionalnim kulturama, i tamo se deca od malena uključuju u aktivnosti odraslih, i najčešće nastavljaju da se bave istim poslovima kao njihovi roditelji. Osim zadivljujuće spretnosti (mislim da indijska populacija, i azijska uopšte, ima genetski predodređenu daleko veću spretnost nego evropska, moje lično zapažanje puno puta potvrđeno) njihova deca pokazuju i veliko interesovanje da obavljaju te svoje dužnosti, i najčešće ih čine sa strašću i poletom. Nakon što sam postala majka, shvatila sam da je prirodna odlika dece da su zainteresovana da obavljaju aktivnosti odraslih i da koriste predmete koje koriste odrasli, zato što do svoje 7 godine njihovo učenje se odvija putem imitacije (prema Waldorf pedagogiji). Sigurna sam da svim majkama vrlo brzo postane jasno kako se njihove bebe i mala deca mnogo češće nego igračkama zabavljaju sa ključevima, kašikama, varjačama, kuhinjskim posudama, kartonskim kutijama, praznim kozmetičkim bočicama i ostalim stvarima koje vide da njihovi roditelji svakodnevno koriste.

Igra i praktičan rad mogu i trebaju da idu ruku pod ruku u životu male dece. Učestvujući u aktivnostima odraslih i dajući svoj doprinos deca stiču osećaj vrednosti i pripadnosti, koji gradi njihovo unutrašnje samopouzdanje. Takođe postavljaju temelj za radne navike u budućnosti, uspostavljaju zdrav odnos prema radu kao prirodnom načinu funkcionisanja i življenja, i postepeno stiču veštine koje su im potrebne za obavljanje raznih vrsta poslova. Sve ovo se dešava pod uslovom da učestvuju u radu koji je u skladu sa njihovim uzrastom i sposobnostima, bez pritiska i očekivanja. Da li je rad u skladu sa njihovim uzrastom pokazuje prosta činjenica da je dete poletno i zainteresovano za određenu aktivnost, i da je može obaviti sa lakoćom ili sa umerenim naporom. Ako je aktivnost preteška ili prekomplikovana izazvaće frustraciju što može dovesti do kontraefekta. U Montesori pedagogiji postoji termin „sweet spot“, koji se odnosi na aktivnost za čije obavljanje dete treba da uloži napor, znači malo teži zadatak nego što je detetu uobičajen, ali ne pretežak da izazove frustraciju jer ne može da ga obavi. Drugim rečima, ni previše teško ni previše lako. Obavljanjem takvih zadataka se razvijaju moždane vijuge, tu dolazi do povezivanja sinapsi, jer zahtevaju koncentraciju i fokus koji je u skladu sa detetovim sposobnostima i izazivaju osećaj uspeha i samopouzdanja. Ne moramo se previše truditi da pronađemo takve aktivnosti za dete, jer će ono prirodno biti privučeno upravo njima, zato što su mu one potrebne. I najčešće će učestvovanje u njima donositi veliku radost.

Jedna od najjednostavnijih, najkreativnijih i najpraktičnijih, a ujedno i najradosnijih aktivnosti za decu je kuvanje. Kuvanje je izuzetno zanimljiva aktivnost sa gledišta male dece, jer podrazumeva manipuliranje materijalima kao što su voda, vatra, brašno, začini i predmetima kao što su posude, poklopci, noževi, rendalice, varjače i druge interesantne parafernalije. Naša deca su uvek dobrodošla u kuhinju, bilo da pomažu ili da rade neku drugu aktivnost za kuhinjskim stolom. Ono što ih najviše privlači je da mese i oklagijom valjaju testo (ili da se igraju homemade plastelinom), da mešaju varjačom testo za palačinke i kolače, a ako imamo uslove, vreme i živce za pravu „prljavu“ igru, da mešaju svoje testo od brašna, vode i raznih začina – radost najveća! Veliku radost donosi i bilo koja radnja sa vodom: pranje povrća i voća u velikom plastičnom sudu sa vodom, pranje posuđa, sipanje vode iz jedne u drugu posudu, ili kupanje plastičnih i gumenih igračkica u njihovim kadama i bazenima (nisam pristalica plastičnih igračaka, ali čuvam jednu kolekciju sitnih igračkica za ovakve prilike, i jednu krupnijih za igre u letnjem bazenu i u pesku). Ponekad im dozvolimo da rendaju povrće kao što je šargarepa na pravoj rendalici, sitnoj, uz pažljivo nadziranje. Razmišljam da započnem i davanje plastičnih noževa kojima mogu da seku mekano voće, takođe uz pažljivo nadziranje. Kada im damo odgovornost uz zahtev da jako paze jer to može biti opasno, oni se jako uozbilje i uistinu paze, a uz to budu presretni da im je data mogućnost da urade nešto tako „ozbiljno i važno“.

Bašta je još jedan nepresušan izvor mogućnosti da se mala deca uključe u smisleni rad. Proleće je idealna prilka za to: sejanje semena i sadnica, kopanje, grabljanje, zalivanje, čupanje trave i korova, branje cveća, povrća i voća. Malini i ja smo danas pre podne bile na pijaci i kupovale cveće za baštu, i ona je insistirala da nosi saksije u korpi (bila je prava atrakcija na pijaci, tako mala, a radi tako ozbiljan posao, što je jasno odavao izraz na njenom licu!). Kasnije smo naravno zajedno posadile sadnice, uz povremene smetnje njenog mlađeg brata koji je zakopavao rupe koje je ona pokušavala da napravi u zemlji, ali uspele smo ga primamiti nekim „specijalnim“ alatima u drugi deo bašte. Pranje tatinog automobila i metenje dvorišta (sa velikim metlama!) su takođe omiljene aktivnosti. Ali ovih dana definitivno najomiljenije je čupanje trave za kozu i jariće, koji će uskoro da nabubre od silne hrane kojima ih natrpavaju (znam šta ćemo sad, da nahranimo kozu!).

Od poslova unutar kuće sve aktivnosti čišćenja izazivaju njihovo interesovanje i učešće. Jedna od boljih investicija, i smešno jeftinih, je bila kupovina plastičnih boca sa raspršivačem za svakog po jedna, zajedno sa krpicom, tako da mogu da čiste prozore i vrata zajedno sa mamom. Osim prozora i vrata prskaju se i igračke, police, ormari, zavese, kosa, lica… Ali važno je da nam obezbeđuju barem pola sata neprekinute zabave, uz koju mama zaista uspe nešto i da obriše (a često i igračke budu čiste, iako previše mokre).

111

079

178

024

Ovo su dva predivna i inspirativna članka na temu smislenog rada za malu decu sa mog omiljenog bloga „The Parenting Passageway“ (Prolaz Roditeljstva): http://theparentingpassageway.com/2011/06/28/guest-post-meaningful-work-for-toddlers/

http://theparentingpassageway.com/2011/06/29/more-about-how-to-create-meaningful-work-for-toddlers/

Rado bih volela da čujem još neke ideje o tome kako pružiti deci priliku da rade kroz igru i da se igraju kroz rad…

Srdačno,

Tamara