2

Šta Mesec simboliše

Zašto baš Mesečeva deca? Ako bi ovaj naslov oslikavao karakter moje dece ne bi bio samo mesečeva, nego i sunčeva deca, pošto se ove dve energije prepliću u njihovoj prirodi sa podjednakim snagama: osetljivi, prijemčivi, nežni –mesečeva; jake volje, dominantni, uporni i tvdoglavi –sunčeva. Ipak, blog sam nazvala samo po mesecu iz nekoliko razloga.

Mesec simboliše majku i majčinstvo, žensku prirodu i ženski princip u uređenju ovog sveta dualnosti. Njegova suprotnost je Sunce, simbol oca i muža, muške prirode i muškog principa. Svako ljudsko biće, bilo muškarac ili žena, nosi u sebi obe ove energije. Što su više uravnotežene, to je osoba „zdravija“. Ova ravnoteža treba da postoji ne samo unutar jedinke, nego i unutar društva. Kao što postoji u prirodi, od pamtiveka. Tokom čitavog prošlog milenijuma svetom je vladala muška, sunčeva energija simbolizovana brojem 1. Nakon ulaska u novi milenijum, vlast preuzima broj 2, simbol ženske, mesečeve enrgije. Ako ćemo biti iskreni, nakon dugotrajne vladavine muške energije današnji svet je počeo da vapi za osvežavajućim valovima ženske energije koja je bila potisnuta i zasenjena. I naravno, pošto je to predodređeno višim planom, mesečevi valovi su već tu, nezaustavljivi, i mnogi osećaju njihov blagotvorni dodir u sebi i u svom životu.

Šta je zapravo ženska energija? To baš i nije slika današnje savremene žene koja se trudi da bude muškarac – uspešna, poslovna, prodorna, jaka, superiorna, intelektualno nadmoćna, nezavisna. Ovo su sve odlike muške energije, čija je neuravnoteženost dovela do svih problema koji danas postoje u društvu, a čiji je izvor naglašeno „ja i moje“ (ego ili svest –sunce, podsvest –mesec) koje je dovelo do preterivanja u ambicioznosti, sebičnosti, dominaciji, neosetljivosti za potrebe drugih, egocentričnosti. Sa druge strane, autentične ženske odlike su saosećaj, nežnost, prilagođavanje, tolerancija, mir, brižnost, intuicija i „go with the flow“.  Kao tok vode koja hrani, napaja i osvežava.

Mi smo već ušli u svet uzdižućeg Meseca, svet u kojem će da žive i plešu Mesečeva deca. Naša današnja deca su začetnici tog zanosnog plesa, zajedno sa nama. Što više uspemo da se prilagodimo ovoj predivnoj transformaciji iz sebičnosti u nesebičnost, iz okrutnosti u saosećaj, iz dominacije u prilagodljivost koja vodi miru – to ćemo više osetiti Mesečevu blagost na sopstvenoj koži. Što više pripremimo svoju decu za ovakav poredak, ona će više biti deo predivne budućnosti. Koliko god nam se čini da je istina suprotna, to su samo ostaci milenijuma koji prolazi i odlazi, ustupajući mesto onome što je nezaustavljivo jer je deo božanskog plana.

Damodar-Pandit-3

Na današnji dan pre 500 i nešto godina u Indiji se pojavio mistik, prorok, avatar – nazivaju ga raznim imenima – koji je kasnije postao poznat kao Zlatni Plesač. Bila je noć punog meseca, kao i danas, i bilo je pomračenje meseca, kao i danas. Da bi neutralisali pomračenje ljudi celog grada su bili uronjeni u vodu Gange i pevali su svetu mantru na sav glas, istovremeno pozdravljajući rođenje onoga koji će biti najpoznatiji pod imenom Šri Čejtanja Mahaprabu. On je najznačajnija srednjovekovna figura kulta bhakti, čiji sledbenici slede put potpune posvećenosti Bogu i čiji je cilj ljubav prema Bogu. Zvali su ga Zlatni Plesač  zato što je imao ten boje zlata, i zato što je prvi započeo plesanje uz javno pevanje Hare Krišna mantre, koja je do tada bila tajno vlasništvo malobrojne religiozne elite. Razbio je u paramparčad sve pogrešne koncepcije pomenute elite koja se oslanjala na pogrešnim postavkama kastinskog sistema i na manipulaciji neobrazovanim slojevima društva na temelju tog sistema. Uneo je ogromne promene i reforme u sve pore tadašnjeg društva, uzdrmao je čitav religiozni i filozofski svet, i više od svega, probudio je srca miliona ljudi dodirom neizmerne samilosti i ljubavi. Njegova misija bi se najkraće mogla opisati kroz njegov moto da je Božija samilost veća od Njegovih zakona, i kroz njegovu želju da sva živa bića ovoga sveta preplavi ljubavlju prema Bogu. On je lično manifestovao simptome te uzvišene ljubavi kroz svoj zanosni ples koji se poput poplave proširio čitavom Indijom, i ljudi su počeli da plešu, pevaju i plaču od ljubavi. U zapisima njegovih sledbenika se opisuje kao Mesec čiji blagotvorni zraci bude uspavanu ljubav prema Bogu u srcima ljudi ovoga sveta. Pojavio se u noći pomračenja meseca, ali se zapravo njegovom pojavom uzdigao pravi Mesec, koji širi zrake samilosti i ljubavi kroz tamu sveta izmučenog neznanjem i patnjom.

U vedskim spisima se spominje pojava Zlatnog Plesača koja će najaviti pojavu Zlatnog doba na planeti Zemlji. Mnoga religiozna i ezoterična učenja različitih izvora najavljuju ovo doba pod različitim nazivima, i to nije slučajna podudarnost. Na različite načine, sa raznih strana, zraci ljubavi i samilosti postaju sve opipljiviji. Naročito će nam postati opipljivi ako se svesno izložimo njihovom zračenju. Takođe, kao roditelji imamo dužnost da svoju decu upoznamo sa ovim blagotvornim mesečevim zracima, da ih uvedemo u duhovnu dimenziju života i da ih naučimo plesu ljubavi i samilosti. Možda će upravo njihovi koraci činiti neku važnu kariku u ovaploćenju zlatnog doba na licu Zemlje. Koliko god izgledali važni ili nevažni, oni su deca budućnosti, i ja biram da njihovu budućnost vidim kao lepšu i svetliju nego što je današnjica. Da bismo smo svoju decu pripremili za ovakvu budućnost, pre svega moramo mi sami verovati u nju, moramo mi sami biti usaglašeni sa njom. Ne u budućnosti, nego ovde i sada. Potrebno je da zaista dozvolimo ljubavi da nas vodi kroz život, ovde i sada. To nije uvek lako, to zahteva napor, to zahteva preobražaje, to zahteva budnost. Na koje praktične načine pokazujemo ljubav i samilost? U kojim situacijama najviše osećamo ljubav i samilost? Da li i dalje idemo sa tokom pulsirajuće ljubavi koja živi, ili smo se zaglavili u nekom teoretisanju o ljubavi i smislu života, bez pravog smisla? Ja mislim da je najveći parametar nivoa naše ljubavi u odnosu sa najbliskijim ljudima, u svakodnevnim postupcima, u svakodnevnoj brizi za one koje volimo. Roditeljstvo je jedna od najboljih prilika da vežbamo ljubav u akciji. Ali sa druge strane, ako nas preplave svakodnevne  rutinske delatnosti možemo se jednog dana naći isceđeni i bezvoljni, bez pravih osećaja koji treba da prate naša delovanja. Zato nam je potrebna i vizija, potrebna nam je inspiracija, potrebno nam je podsećanje na smisao i ciljeve, potrebna nam je milost iz višeg izvora, iz nečega što je veće i šire od nas samih. Zato i mi, ne samo naši potomci, trebamo da budemo Mesečeva deca, oni koji se povezuju sa višom svrhom i koji ne prestaju da tragaju za bezuslovnom ljubavi u čijem zagrljaju smo svi, ipak, samo deca kojoj je potrebno utočište.

Srdačno,

Tamara

Advertisements
4

Mleko – za ili protiv?

milk-in-a-daisy-field2

Kao dete sam obožavala mlečne proizvode, naročito mleko i maslac. Bila sam najveći ljubitelj mleka u porodici i često bih popila mamin i sestrin deo. Maslac mi je bio prava poslastica, sećam se da je tada popularan bio neki maslac iz Mađarske, sećam se i belog omota sa plavim slovima. A ni pavlake nisu zaostajale. Od svih mogućih vrsta namirnica mlečni proizvodi su bili i ostali moja najveća slabost. Kada sam izrasla iz tinejdžerskih godina počela sam se boriti sa viškom sluzi u nosu i grlu, tačnije nisam se borila nego ga tolerisala. Prehlade sam često imala kao dete, a i kasnije su mi bile verni pratilac u životu. Alergije su se pojavile kasnije, ali su bile još mučnije i dosadnije od prehlada. Začepljen nos je bio moje normalno stanje postojanja. Konačno se celi lanac krunisao pojavom astme nakon porođaja, koja mi je pokazivala slabašne simptome još mnogo ranije, ali ih ja nisam uspevala rastumačiti. Na sreću, danas su svu ovi simptomi smanjeni na minimum, a astma se povukla, nadam se zauvek. Ali ovaj zdravstveni izveštaj nije tema moga članka. Istina, prekomerno konzumiranje mlečnih proizvoda je jedan od uzroka mojih gore nabrojanih zdravstvenih problema, ali da li to znači da je mleko loše i da ga treba potpuno eliminisati iz ishrane? Ne znači, iako danas mnogi misle da je tako.

U neku ruku imaju pravo, zato što je mleko koje se danas nudi na tržištu daleko od onoga što mleko treba da bude. Industrijski proizvedeno i obrađeno mleko je ne samo osiromašeno hranljivim sastojcima, nego i štetno po zdravlje zbog viška hormona i ostalih hemikalija kojima kljukaju krave da bi dale što veće količine mleka. A ono što nude kao konačni proizvod često nije samo mleko od krava iz mlekare, nego mešavina sa mlekom u prahu dobijenog po najjeftinijim cenama. Ono što je najgora stvar u celoj ovoj priči je način kojim se ophode prema kravama. Dugo vremena nisam bila dovoljno svesna koju vrstu mučenja doživljavaju krave u mlečnoj industriji, ali od kada sam postala svesna, savest me peče kad god iz nekog razloga moram da koristim industrijsko, komercijalno mleko. Osim što se hrane neadekvatnom i njima neprirodnom hranom koja im često izaziva mnoge bolesti i telesne bolove, krave često ni ne vide pašnjak nego su zatvorene u četiri zida, odvajane od svoje teladi čim se rode, tretirane kao mašine za proizvodnju mleka (u što većim količinama, po svaku cenu!), a ne kao živa bića koja takođe imaju svoje potrebe i osećanja. Pa možemo se sa pravom zapitati čime je ispunjeno mleko krava koje žive u takvim uslovima? Na koji način takvo mleko doprinosi zdravlju ljudi i dece? I onda nam postane jasno zašto se svake godine sve više povećavaju brojke obolelih od bronhitisa, alergija, problema sa kožom i disajnim putevima. I postane nam jasno zašto se mnogi ljudi u potrazi za zdravom ishranom potpuno odriču mlečnih proizvoda. Ali ovo je samo jedna strana medalje.

Ako pretpostavimo da imamo pred sobom kravu koja živi na pašnjaku u harmoniji sa prirodom i koja dobija redovnu negu sa puno ljubavi, možemo biti sigurni da je njeno mleko jedna od najboljih namirnica dostupnih čoveku. Prema najstarijij nauci o zdravlju i ishrani – ayurvedi, mleko se smatra amritom, što u prevodu znači nektar. Mleko izgrađuje sva tkiva ljudskog tela, i odmah po uzimanju se pretvara u limfu. Ayurveda ima potpuno drugačiji pristup ishrani nego bilo koji drugi današnji sistem zato što više uzima u obzir kvalitet i odlike umesto sastava. U današnjem svetu smo preplavljeni brojevima i informacijama koliko čega neka hrana sadrži, od kalorija do minerala, vitamina i slično. U ayurvedskim opisima namirnica ne nalazimo te podatke, ali nalazimo opise kakva je određena hrana po kvalitetu i uticaju na organizam, u odnosu na kvalitet našeg organizma i okoline. Zato je važno da znamo koja hrana hladi, koja greje, koja gradi ili ometa osnovne doshe, koje su odgovorne za građu grubog fizičkog tela svake osobe. Doshe su ustvari energetski principi na kojima počiva priroda našeg grubog i suptilnog materijalnog tela, preko kojih se pet osnovnih elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh i etar) kombinuju u jedinstvenom sistemu organizma određene osobe. Ovi elementi su odgovorni za sve telesne i psihološke funkcije čoveka. Konstitucija našeg tela i stanje našeg uma su u bliskoj vezi sa hranom koju jedemo i načinom na koji je jedemo. Harmonija koja postoji u prirodi se oslikava u organizmu čoveka, i kada je harmonija narušena pojavljuje se bolest.

Danas mnogi sistemi ishrane upozoravaju da je kravlje mleko teško za probavu, zbog toga što su proteini kravljeg mleka navodno preveliki. Prema ayurvedi najbolja namirnica za podsticanje probave je maslo, pročišćeni maslac (koji se koristio i na našim prostorima u neka davna vremena). Maslo je najplemenitiji oblik mleka, koristan za sve doshe, za sve tipove tela, za sva tkiva u telu, za suptilne funkcije mozga (inteligenciju, memoriju, moć rasuđivanja, razumevanje duhovnih istina), za seme, za moć oplođavanja, za telesni sjaj (ovo troje je povezano), za rasplamsavanje vatre varenja, za čišćenje krvi… lista je podugačka. Proizvodnja i upotreba masla je bio jedan od osnovnih temelja vedske kulture, pošto se maslo upotrebljavalo za žrtvenu vatru u religioznim ceremonijama, i pošto više od bilo koje namirnice pospešuje duhovnu inteligenciju. To je razlog zašto se krava smatrala svetom životinjom (u Indiji se još uvek smatra) i zbog čega je briga o kravama bila naročito podržavana. Kravlje mleko je čudesni napitak, preobražava se u toliko puno različitih proizvoda različitih kvaliteta koji pokrivaju mnoštvo potreba ljudskog tela – ako se pravilno koriste. Naravno,mi ovde pričamo o mleku krave koja je sa ljubavlju zbrinuta i koja pase travu sa zemlje koja nije osiromašena svakojakim hemikalijama. Danas je ova slika prava utopija, skoro nemoguća misija, osim ako ne živimo na autentičnoj organskoj- biodinamičkoj farmi, ili u njenom komšiluku.

Ipak, mi se ne predajemo, pokušavamo da nadjemo seljake koji brinu o kravama barem približno ovom opisu, kupujemo organske mlečne proizvode kad god možemo. Naša su deca zavisnici od maslaca i jogurta (a na koga li su?) i jedna od naših stavki zdravog života je obezbeđivanje što čistijih i nezagađenijih mlečnih proizvoda. Iz perspektive današnjice, gde se zemlja, hrana, voda i vazduh pretvaraju u smetlište pred našim očima, shvatamo koju su sreću imali ljudi koji su nekada davno bez bojazni pili i jeli ono što je obilato davala priroda, što su obilato davale pitome, dobrodušne krave. Kada je Krišna bio prisutan na Zemlji pre 5000 godina, njegov otac je posedovao hiljade krava i smatrao se jednim od najbogatijih ljudi svoga vremena. Nije morao da ih muči kako bi dobio što više profita na njihovoj grbači, nego im je pružao vrhunsku negu i brigu. Kada su ljudi usklađeni sa božanskim principima priroda im daje svo obilje koje ima, a kada nisu onda moraju da je iscrpljuju i ekspoatišu da bi dobili koju kap. Većina zdravstvenih problema koji se pripisuju mlečnim proizvodima su izazvani industrijski izmanipulisanim mlečnim proizvodima. Na žalost, nije lako ni jeftino pronaći mlečne proizvode u autentičnom obliku, ali ako ih pronađemo, možemo se smatrati srećnicima!

baby-milk-cow-mom-6873256

Ovo su neki praktični ayurvedski saveti o upotrebi mlečnih proizvoda:

Mleko treba piti toplo, jer je hladno teško za probavu.

Odraslom čoveku su dovoljne dve šolje mleka na dan. Deca, trudnice i dojilje mogu uzimati više.

Osobe koje imaju višak kaphe (sluzi) u organizmu ne bi trebale da koriste ništa od mlečnih proizvoda osim masla. Najčešći simptomi viška kaphe su sklonost ka prehladama, bronhitisu, alergijama, gojaznosti, lenjosti, usporenosti, preteranom spavanju, pohlepi.

Maslo možemo koristiti za prženje i pečenje hrane, čak i na vrlo visokim temperaturama, kao i za dodavanje u variva i pirinač nakon kuvanja (u tom slučaju ga treba rastopiti i dodati toplog). Nešto  više o dobrobitima masla možete saznati ovde: http://atma.hr/ghee-ayurvedski-ljekoviti-maslac/

Jogurt i kiselo mleko ne treba uzimati svakodnevno jer mogu poremetiti doshe, i uvek ih je bolje uzimati zajedno sa drugom hranom, ne samostalno. Naročito ih treba izbegavati tokom zime, i nikad ih ne uzimati za večeru.

Sladoled treba potpuno izbaciti iz upotrebe, jer je vrlo nezdrav, kao i bilo šta drugo što je vrlo hladno! (Zar nisam spomenula na početku da sam kao dete jela puno sladoleda?)

Srdačno,

Tamara

Fotografije:www.lifespa.com, http://www.dreamstime.com

 

10

Priče za najmlađe

skazka_25

Ako delite sa mnom ljubav prema pričama i pripovedanju, onda je ovo članak za vas. U prethodnom članku sam pisala o nuždi za pripovedanjem u detinjstvu, a sada ću započeti analizu samih priča. Koje priče pričati deci: da li stare dobre Grimove bajke, da li neke nove „modernije“ kojih ima sve više na tržištu, da li jednostavnije ili komplikovanije, da li iz realnog ili iz bajkovitog sveta?

Očigledno pre svega želimo da budemo sigurni da li je poruka koju priča prenosi u skladu sa vrednostima koje želimo da dete usvoji. Univerzalne pozitivne vrednosti se uvek očituju kroz pobedu dobra nad zlim i kroz pozitivna rešenja napetih situacija. To je najvažnije pravilo, jer osnovna uloga priče je da formira detetov sistem vrednosti, da mu stvori stabilan osećaj poverenja u to da je život u osnovi dobar, da je uvek moguće pronaći rešenje, da je pomoć uvek dostupna, da su moral i čistoća karaktera vredni truda. Grimove i Andersenove bajke su za mene i dalje na vrhu liste, jer su to bajke za sva vremena, bogate arhetipskim slikama koje su prisutne u kolektivnoj svesti celog čovečanstva (tačnije Evrope i onih koji imaju evropske korene), i upravo zbog toga imaju magnetsku privlačnost koju oseća, verujem, svako dete kada ih čuje. Zatim su tu narodne priče koje malo dublje zalaze u tradiciju i običaje, kao i priče starih civilizacija. Zatim priče iz prirode, o biljkama, životinjama i tokovima života u prirodnom okruženju, kao i basne. Onda su tu priče iz svakodnevnog realnog života, bez oblaka magije ali sa praktičnim porukama. I konačno, priče koje sami smišljamo i priče iz našeg sopstvenog detinjstva i života.

Jedan od zaista bitnih faktora za biranje priče je starosna dob deteta. Sećam se da sam ćerki kada je imala jedva godinu dana kupila knjigu Priče o vilama u kojoj su bile tri poznate bajke: Pepeljuga, Mala Sirena i Uspavana Lepotica. Moram priznati da sam je kupila jer sam ja bila ta koja je privučena knjigom, bez da sam razmišljala kako će se svideti mojoj ćerki (misleći, pa mora joj se svideti kad je devojčica!). I sećam se osećaja blagog razočarenja kada se pokazalo da je ona potpuno ravnodušna prema knjizi. Jedino je par puta prokomentarisala „beba“, pokazujući na sliku na kojoj je princeza u Uspavanoj Lepotici prikazana kao mala beba u kolevci. Knjiga je završila iskidana, bez da je i jednom pošteno pregledana. Kasnije sam iz Waldorf pedagogije saznala za smernice koje vrste priča izabrati za koji uzrast deteta što meni definitivno ima smisla, jer su zasnovane na zdravom razumu, prema tome kako se dete razvija pred našim očima. Do treće – četvrte godine treba birati priče sa što jednostavnijom radnjom, bez negativnih likova, sa temama koje naglašavaju porodicu, vezu između dece i roditelja, osećaj zaštićenosti i slično tome. Takođe priče u kojima postoji ponavljanje i ritmičnost imaju blagotvoran efekat na decu ovog uzrasta, kao što su Tri Praseta, Zlatokosa i tri medveda, Deda i repa, Koka i zrno pšenice. Isto tako su odlične Cvrčak i Mrav, Zec i Kornjača i basne sa sličnim pozitivnim i smislenim završetkom. Meni se dešavalo da kupim, a još češće da dobijemo na poklon slikovnice basne koje imaju turoban završetak, kao na primer da vuk na kraju pojede jagnje, da orao pojede male lisičiće pa posle orao i mali orlići izgore… užas! Naravoučenija ovih basni oslikavaju prirodu negativnih karakternih osobina, koja bi bila primerena za decu u osnovnoj školi, ali ne i za dete od nekoliko godina. U tim situacijama uglavnom na brzinu smislim drugačiji kraj, a kasnije se potrudim da slikovnicu uklonim, iako zna da se desi da im se baš sviđaju slike na toj slikovnici, pa smo onda u sosu… Zato je stvarno važno pročitati šta piše u slikovnici pre nego što je ponudimo deci da gledaju.

Priče sa negativnim likovima, vešticama, strašnim vukovima i ostalima treba uvoditi od četvrte-pete godine. To su priče poput Ivice i Marice, Snežane i sedam patuljaka, Vuka i sedam jarića, Pepeljuge. Mi smo doduše ove priče već ispričali, dok još nismo znali za ove smernice, i od nabrojanih najviše vole Ivicu i Maricu, povremeno Vuk i sedam jarića, dok Snežanu i Pepeljugu ni ne spominju, samo kada vide neke zaostale slikovnice kod bake. Pinokio i Palčica su otprilike u ovoj kategoriji, možda i u ranijoj, barem moja deca vole da ih slušaju već dugo vremena. Dok Uspavanu Lepoticu, Malu Sirenu i slične bajke sa bljeskovima romantike nisam ni pokušala da im ispričam, jer i sama shvatam da nema smisla – sa tom vrstom emocije još uvek ne mogu da imaju relaciju, niti treba. Da sam ranije znala ili razmišljala o ovome, sigurno bih sve do sada sačuvala decu od bilo kakvih negativnih likova, koliko god da je priča ili bajka lepa i poučna, zato što sada shvatam da ti likovi ustvari izazivaju strah kod deteta mlađeg od tri-četiri godine. Moj sin koji je nedavno napunio tri godine tek sada zna da mi kaže kada je nešto strašno sanjao i kada se nečega plaši. Sasvim mala deca ne znaju tačno to da izraze, ali osećaju strah. Sećam se kada su nedavno moji mališani tražili da im ispričam Crvenkapu pred spavanje, tada sam primetila da im priča o vuku izaziva strah. Istovremeno ih privlači ali i plaši. A da ne pričam o raznim negativnim likovima koje mogu videti na crtanim filmovima, to su još intenzivniji utisci za njihov nežni mozak u razvoju. Kada pričamo o vuku, možemo reći da se vuk pojavljuje i u priči o Tri praseta, koju sam navela kao pogodnu za mlađi uzrast. Ali razlika je u tome da je u priči o Crvenkapi i o Sedam jarića vuk pojeo glavne junake, dok kod prasića to nije bio slučaj, što je već značajna razlika. Naravno, ja nisam za razvodnjavanje bajki, smatram da deca treba da čuju celu priču sa svim njenim detaljima, i da se suoče sa postojanjem zla i negativnosti – ali u pravo vreme.

redridinghoodgfairy002

Za najmlađi uzrast su jako preporučljive jednostavne priče iz prirode koje možemo i sami smišljati. Ovo su primeri priča koje sam čitala u knjizi Isceljujuće priče od Suzan Perrow i koje sam uglavnom malo modifikovala i prilagodila svojoj deci: o Mami ptici i malim ptićima koji tek uče da lete pa se zapletu u trnoviti žbun odakle ih spašava dobra veverica, o maloj sovi koja je pala iz gnezda pa ju je spasio dobri dečak, o delfinima koji dolaze na obalu da se igraju sa decom u moru, o mravima koji žurno jure da pripreme gozbu pa se sudaraju u uskom hodniku, i slično tome. Čak i najjednostavnije priče o tome kako provode dan mali ptići ili konjići ili zečići, bilo koje životinje koje bude maštu i interesovanje deteta. U suštini nije potrebno da se nešto jako posebno dešava, i da bude neki veliki zaplet i rasplet u radnji priče. Za najmlađi uzrast je dovoljna sasvim jednostavna radnja, sa toplim i ohrabrujućim elementima: ljubav između roditelja i dece, pomoć koja stiže od prijatelja, podrška prirode i godišnjih doba. Ako uspemo da pričom dotaknemo detetovu emociju, nešto što mu je baš sada važno i sa čime se poistovećuje, onda smo pogodili u cilj, a dokaz će biti da će dete želeti da sluša priču iznova i iznova. Ponekad možemo biti iznenađeni koliko je dete zainteresovano za neku izuzetno jednostavnu priču (mene ne prestaje da iznenađuje i oduševljava njihova jednostavnost!). Jednom mi je sin kroz šalu tražio da mu ispričam priču o prozoru. Bio je decembar i ja sam povezala priču sa Deda Mrazom: Jedan je dečak celi dan stajao kraj prozora i gledao na ulicu čekajući Deda Mraza, nije ništa ni jeo ni pio niti se igrao, samo je čekao jer je jako želeo da vidi Deda Mraza. Onda je pao mrak i mama je rekla dečaku da sada mora na spavanje, i da će sutra moći nastaviti da čeka. Kad se probudio dečak je spazio poklone ispod jelke i shvatio da je Deda Mraz bio tu dok je on spavao i jako se rastužio. Onda mu je mama rekla da će Deda Mraz celi dan biti u Gradskoj kući na trgu i da će sva deca iz grada doći da ga posete, pa da može doći i on. Dečak je bio presretan i otišao sa mamom i tatom da vidi Deda Mraza, dobio je od njega poklon i Deda Mraz ga je nežno pomilovao po glavi… Ovu priču su mi tražili puno puta da im ispričam, i ja bih se često iznenadila kako im je još uvek zanimljiva. Pošto se decembar približava, sigurno ćemo je ispričati još koji put.

Kao što sam već nekoliko puta spomenula u člancima na ovom blogu, naši omiljeni junaci priča su Krišna i Balarama, najistaknutiji likovi indijske ili vedske tradicije. Oni su dečaci pastiri koji žive jednostavan seoski život čuvajući krave i telad svoga oca i igrajući se sa drugarima u divnoj šumi Vrindavani, a omiljena aktivnost im je krađa maslaca iz ostave svoje majke i drugih pastirica, zbog koje ponekad bivaju kažnjeni. Ova krađa maslaca (i deljenje maslaca raznim životinjama) je neiscrpna tema mnogih naših priča i igara, koja nikako ne gubi na svojoj privlačnosti, iako je toliko jednostavna. Istovremeno, priče o Krišni i Balarami su priče i za odrasle, u njihovim različitim slojevima su skrivene duhovne, moralne i čak ezoterične poruke. Međutim, pričajući ih deci biramo one detalje koji su prikladni za njihovu moć razumevanja, a kasnije kako rastu uvodimo druge detalje i složenije aspekte priče.

cute-lord-krishna-childhood

Čitala sam da je Rudolf Štajner, osnivač Waldorf pedagogije, rekao da su takve priče najbolje za decu, priče koje ćemo im ponavljati iznova u različitim starosnim dobima dodajući nove detalje koji će bliže razjašnjavati poruke koje priča nosi. Na taj način omogućavamo deci da razvijaju svoje razumevanje u kontinuitetu, povezujući različite delove u jednu celinu. Koristeći tradicionalne priče drevnih kultura možemo često da primenimo ovo pravilo. Iz vedske tradicije takva je i Ramajana sa junacima kao što je snažni majmun Hanuman koji čini čudesna dela pomažući glavnom junaku Rami, a iz starozavetne tradicije priča o Nojevoj barci sa svim nebrojenim životinjama koje su se ukrcale na barku da izbegnu potop i kako su na kraju svi zajedno započeli da grade jedan novi i bolji svet.

Dobrodošle su i priče koje opuštaju izazivajući smeh i koje su pomalo blesave, kao priče o Pipiki (Pipi Dugoj Čarapi) koje je zadužena da smišlja naša draga tetka, kao i priče o Štrumpfovima, o Mišku Pišku i slično tome (ove poslednje se pričaju uz slikovnice). Tu spadaju i mnoge pesmice čika Jove Zmaja, koje osim što bogate rečnik naše dece donose puno šale i smeha.

Pomenuta autorka Isceljujućih priča kaže da takođe priče iz našeg sopstvenog života mogu deci biti jako, jako zanimljive i imati terapeutski efekat, naročito ako postoje neki problemi u porodici. Kod nas se to naročito odnosi na tatine priče iz detinjstva koje decu slušaju širom otvorenih očiju i kasnije mami prepričavaju šta je sve tata radio kad je bio mali (što ima skoro istorijsku vrednost jer tatino detinjstvo je bilo prožeto danas zaboravljenim igrama u prirodi u vreme pre- televizijske zatrovanosti!).

Ako to želimo, priče će pronaći put do nas i do naše dece preko nas, i verovatno ostati u njihovom sećanju kao čarolija detinjstva kojom ih je majka hranila jednako kao i slatkišima. Možda će u njihovim sećanjima biti i slađe od slatkiša…

Volela bih da čujem i vaše omiljene priče, naročito ako nisu među ovima koje spominjem…. da obogatimo repertoar!

Srdačno,

Tamara

Fotografije: http://www.globalfolio.net, http://www.thegraphicsfairy.com,  http://www.worldtechfun.com

 

 

 

2

Žena, majka, boginja

10646872_10152758055121477_6333739443286966925_n

Nedavno se u svetu slavio dan majki, te je povodom toga izašao ovaj tekst na jednoj stranici koja promoviše znanja i vrednosti drevne Vedske kulture. Izdvojiću neke od odlomaka za inspiraciju i ohrabrenje svim majkama, koji su u skladu sa mojim razmišljanjima i sa načinom na koji vidim važnost majčinstva i porodice. Što bi se reklo, kao da sam ja pisala…

„Kada se žena transformiše u majku, tri čuda se dese istovremeno. Prvo čudo je rođenje deteta. Prilikom porođaja se bol i zadovoljstvo ujedinjuju u jednom trenutku vremena i deluju ujedinjeno, i to je drugo čudo. Pre rođenja deteta žena je bila samo žena. Nakon rođenja deteta žena je postala majka, i to je treće čudo.

Iskustvo transformacije u majčinstvo je privilegija koju imaju samo žene. Majčinstvo je drugo ime za devociju ili posvećenost. Majčina nesebična devocija prema detetu raste iz semena nevinosti: bez sebičnih motiva, to je čista ljubav kojom su jedino majke blagoslovljene.

Buduća sreća i blagostanje deteta u potpunosti zavise od pravilnog očuvanja i funkcionisanja porodice. Buduće blagostanje društva, zajednice i nacije u potpunosti zavisi od pravilnog očuvanja i funkcionisanja porodice… Porodica koja dobro funkcioniše je u osnovi hram koji kuću transformiše u dom. A ko upravlja ovakvim domom? Majka.

Vreme koje majka provodi sa decom, vođeno mudrošću i pravilno iskorišćeno, stvara osnovu za izgradnju čitave nacije. Uravnotežena individua sa solidnim psihološkim temeljom je nit koja se provlači u tkanje čitave nacije i društva. Dakle, koren izgradnje društva i nacije jeste majka. Pravilno razumevanje ove činjenice i njegova primena bi bilo četvrto čudo.

Majčinstvo je duhovna transformacija supružništva. Supruga može da zahteva i uzima, ali majka oseća da je njena privilegija da daje… Izvršavanje domaćinskih dužnosti, organizovanje doma, odgajanje dece, vođenje kućnih finansija – te su delatnosti njena tvrđava. Majka je po prirodi obdarena božanskom ljubavlju i moći… To što trenira svoju decu u plemenite članove društva, to što formira karakter čitave ljudske rase je nesumnjivo moć daleko veća nego što bi žena mogla da izvršava kao poslanik, zakonodavac, predsednik ili sudija.

Inspirirajuća snaga doma je majka. A dom je izvor i početak bilo kojeg oblika društvene organizacije. Kao jaslice društva. To je najslađe mesto gde se deca treniraju da postanu budući članovi društva. Dobre navike, pravilno ponašanje i dobar karakter se formiraju u deci unutar dobro regulisanog doma pod ličnim uticajem majke. Majčina nežnost i ljubaznost pomažu deci da ispolje svoje prirodne talente i uspavane kapacitete veoma lako i brzo. Deca upijaju ideje preko sugestije i imitacije. Vaspitanje i utisci koje dete dobije u ranom detinjstvu ostaju zauvek. Zato, dom je najlepše polje za trening i izgradnju karaktera dece pod ličnim vođstvom majke…

Majke su najvažniji rizničari kulture, koju održavaju preko kućnih rituala, poezije, priča i uspavanki. U ovome je sadržana filozofija života. Po samoj suštini svoga bića, majke su misionari civilizacije. Sa izuzetnim kapacitetom požrtvovanosti, one su prirodni lideri čovečanstva.

Manu izjavljuje: Žena koja čini dobro, koja je efikasna u poslu, prijatnog govora, predana svojim dužnostima i službi čovečanstvu, zaista više nije ljudsko biće nego boginja“

Celi tekst na engleskom možete pronaći ovde: http://www.aryasamajnz.org/articles/1_MotherhoodInVedicCulture_Sunanda.html

Kada pogledamo današnje porodice, majke, očeve i decu može nam izgledati da su ovakvi hvalospevi u slavu majčinstva u najmanju ruku preterani. Ove reči su napisane sa gledišta jedne drevne kulture koja je na društvo i porodicu gledala na drugačiji način nego što ih gledamo danas. U današnje vreme se ističu potrebe individue iznad potreba zajednice, a kada malo bolje pogledamo kroz istoriju sveta videćemo da to nikada ranije nije bilo tako. I kada još malo bolje pogledamo ispod površine, videćemo da je to jedna velika iluzija, koja dovodi do toga da ljudi više nisu sposobni da održavaju najosnovnije stvari na nivou ljudskosti i dostojanstva: brakove, porodice, svoje mentalno i fizičko zdravlje, mentalno i fizičko zdravlje svoje dece i supružnika. A kada ove stvari nisu u redu, šta nam onda vredi bilo šta drugo? Jer ove stvari su osnova, temelji. U Vedskoj kulturi, kao i u drugim kulturama koje su održavale povezanost sa višim izvorima znanja i mudrosti, stvari se odvojaju po logičnom redosledu: majka brine o deci na svim nivoima, muž brine o ženi i deci na svim nivoima, zauzvrat deca poštuju i služe roditelje, zauzvrat žena poštuje i služi muža. Svi su međuzavisni i povezani, svi se međusobno poštuju. I tolerišu nesavršenosti, kojih je uvek bilo i uvek će ih biti. Danas, međutim, niko ne želi da služi nikog, niko ne toleriše nikog, svako najpre misli na svoje sopstvene želje i potrebe, svako hoće sve da radi i sve da postigne i u svemu da bude uspešan, pa na kraju, veoma često, ne bude uspešan u ničemu. Kupujemo ne samo proizvode globalne marketinške mašinerije, nego i njene ideje, vrednosti, ciljeve. Borimo se za svoja prava kao individue, ali zauzvrat gubimo povezanost – sa Bogom, sa prirodom, sa jedni drugima, i na kraju sa samim sobom. Osećaj izolovanosti, nepovezanosti i gubitka smisla je već postao izvor niza problema sa kojima se nosi čovek dvadeset i prvog veka. A gde bolest počinje? Već od ranog detinjstva. Kada se beba koja je devet meseci provela u maminom stomaku nakon rođenja na razne načine, opravdano i neopravdano, odvaja od te iste majke koja je njoj još uvek izvor života – već tu počinje.

Važnost majčinstva u izvornom obliku je izgubila svoju vrednost u dobu u kojem živimo. Majčinstvo nije podržano celokupnim sistemom koji nameće stil života po kojem majke nemaju vremena, mogućnosti i podrške da se posvete deci onako kako bi trebalo, dok se u isto vreme značaj dečijeg odgoja potencira više nego ikada pre i deca se stavljaju na pijedestal više nego ikada pre, zasipaju se igračkama, odećama, aktivnostima i zabavama više nego ikada pre, a u isto vreme problemi sa neadekvatnim dečijim i adolescentnim ponašanjem su veći nego ikada pre. Kakva čudna podudarnost, zar ne? Ma ne treba deci ni toliko igračaka, ni odeće, ni zabave, ni časova plesa i engleskog, nego im treba majka koja je prisutna, zadovoljna, podržavajuća, mudra, stabilna, vedra i razigrana. Treba im baka koja im često mesi kolače, i deda koji im često priča priče i tetka koja se puno igra sa njima. Treba im tata koji ih nosi na ramenima, sluša ih kada hoće da se požale ili pohvale, koji ih poljubi pre spavanja i koji im često kaže da ih voli. Treba im postojani ritam po kojem im slično teku dani i meseci, treba im vazduh, sunce, zemlja, voda, drveće i kamenje, cveće i životinje. Treba im puno prilika da istražuju i da se kreću, i mogućnost da se uvek vrate u sigurno utočište.

To su jednostavne stvari koje deci trebaju. Na žalost,mnoge od tih jednostavnih stvari su postale teško dostižne, zbog nedostatka vremena, novca, mentalnog mira i zadovoljstva, zbog nedostatka podrške od najbližih članova porodice, iz opravdanih i neopravdanih razloga. Zato majke koje odluče da same odgajaju decu kod kuće ili su na to primorane često pate od usamljenosti i izolovanosti. I kako onda da pokažu deci primer sreće, zadovoljstva, mira i stabilnosti, ako ih one same ne osećaju? Odakle da izvuku mudrost i strpljenje koji su im neophodni alati za pravilan odgoj deteta? Indijska poslovica kaže: potrebno je čitavo selo za odgoj deteta. Majka jeste centralna figura u tom poslu, ali ne i jedina.

Majčinstvo je sveta dužnost, kroz koju se žena preobražava i sazreva, i kroz koju stiče kvalitete koji je približavaju položaju boginje. Nežnost, brižnost, posvećenost, požrtvovanost, saosećaj i mudrost su najvažnije ženske odlike, koje doživljavaju procvat kroz majčinstvo, ali se tu ne završavaju. Svet danas pati u nedostatku tih odlika, i jedan od pokazatelja toga je da se majčinstvo ne podržava i ne slavi onako kako to zaslužuje. Ali ako smo mi kao majke svesne ovoga, pronaći ćemo snagu unutar sebe da opstanemo u ovoj svetoj dužnosti na način koji će doneti najviše dobrobiti našoj deci, porodici i nama samima. Jer ne zaboravimo, kroz davanje majka obogaćuje i sebe, čak i ako nam niko ne zahvali za to, čak i ako niko ne primeti koliko napora smo u to uložile. Božanska Majka sigurno vidi, uvek je uz nas i daje nam snagu kada mislimo da je više nemamo.

Srdačno,

Tamara