3

Dani Jagoda

Odlučili smo da proteklu nedelju proglasimo počasnim imenom Dani Jagoda. Od kada su počele sazrevati idemo svako poslepodne u rit da ih beremo. Doživljaj je time veći i važniji pošto svi članovi porodice voze svoj bicikl do rita, kroz mirne Ađanske ulice i onda prašnjavim seoskim putem kraj livada i žitnih polja, kroz mirise rascvetale zove i bagrema, do malog parčeta zemlje našeg čika Nandike na kojem nas čekaju kuca Lora i sazrele pod listovima rumene jagode. Ima ih taman toliko da se ne umorimo previše berući ih, i da na vreme pobegnemo od vrelih sunčevih zraka u hladovinu stare dunje. Prvo se zasladimo onim najsitnijima i najmekšima, koje ne mogu dugo čekati u kantici sa onim malo krupnijima da ne ostanu prignječene, a koje su istini za volju najslađe i najmirišljavije. Dok se tope u našim ustima shvatamo da je sreća jednostavna baš poput ovih jagoda, na prvi pogled nenametljiva i neugledna, ali kada se okusi iz nje izbija slatkoća od koje osećamo da smo dobili dozu hranljivosti i zadovoljstva koja nam upravo treba u ovom trenutku… za razliku od „plastičnih“ jagoda iz prodavnice i sa pijace koje izgledaju savršeno primamljivo, ali kada ih okusimo ne dobijemo ništa osim osećaja da nas je zadovoljstvo zaobišlo i da smo prevareni.

Pošto ih imamo u izobilju, pravimo od njih poslastice koje najviše volimo: smoothi, sladoled, voćnu rižu, žele od jagoda, a povremeno se provuče i neki kolač. Ove poslastice ne samo da su ukusne nego se trudimo da ih učinimo što zdravijima za naše mališane. Pošto se proslava batinog rođendana dogodila baš tokom ovih blagoslovljenih dana, za tu posebnu priliku smo napravili voćnu tortu sa jagodama (bez jaja, naravno) i korpice sa šlagom i jagodama.

Nedavno mi je prijateljica dala ideju za fantastično zdrav, hranljiv i ukusan smoothi, koji ona koristi da zadovolji potrebe svoga sina koji zbog zdravstvenih razloga ne sme da jede šećer (hvala Bogu,na određeno vreme!). Osnovni sastojci su čija semenke (otprilike jedna kašika po osobi, potopljena preko noći), voće po izboru i neka vrsta mleka (kokosovo, bademovo, rižino i slično) ili jogurt. Da bi se obogatio nutrijentima može se dodati kašika ili dve konopljinog proteina u prahu, kašičica kokosovog ulja, gooji bobice, urme, mleveno laneno seme, pšenične klice i slične namirnice koje se popularno nazivaju „superhrana“ zbog visoke koncentracije nutrijenata u njima. Ovo je stvarno odličan trik ako hoćemo da serviramo detetu nešto zdravo što inače ne bi htelo da pojede odvojeno, i zaista široko polje mogućnosti kombinovanja i eksperimentisanja tokom čitavog leta dok ima svežeg voća u izobilju. Ja obično pravim ovu kombinaciju sa jagodama: jagode, čija semenke (prethodno potopljene u vodi), kokos, konopljin protein, prah semenki grožđa (koji je Ištvan doneo iz Austrije i koji nisam imala pojma gde da „uguram“ da bi ga neko pojeo!) i malo voćnog šećera ili banane. Deca obožavaju! A još više vole to isto u varijanti sladoleda – isti sastojci sa dodatkom domaće pavlake ili kajmaka koji skinem sa domaćeg mleka, i zamrznuto. Pre serviranja ga izvadim iz zamrzivača sat ili dva da se malo otopi i onda im serviram u kornete.

Ovih dana im je omiljeni doručak voćna riža – skuvana i proceđena riža (mi koristimo basmati), jogurt, jagode, šećer po ukusu. A omiljeni slatkiš žele od jagoda – jagode i šećer po ukusu sa dodatkom agar agara (vegetarijanska zamena za želatin). Jagode se kratko skuvaju sa šećerom, doda se agar agar pomešan u vodi (otprilike 1 kašika na pola čaše vode) i kuva se zajedno oko 5 minuta. Ostavi se u frižider da se ohladi i stegne.

Nadam se da ćete dobiti inspiraciju da isprobate neki od ovih recepata. Ako dobijete ideju da smislite neki vaš originalni recept poslastice sa jagodama obavezno mi javite! Prijatno!

 

2

Barka na brdu

Evo nas između dva godišnja odmora, ako bi se to moglo uopšte nazvati “godišnji odmor” s obzirom da nisam zaposlena i da sam 24 sata na dan angažovana oko dece, a tokom tih odmora se ništa ne menja osim lokacije. Tako da vise volim koristiti reč putovanje nego odmor, iako moram priznati da se tokom tih putovanja odmorim barem od kućnih poslova, što puno znači.

Proveli smo dve nedelje u predvorju Austrijskih Alpa, kao gosti vegetarijanskog hotela sa posebnim povlasticama pošto naš tata tamo radi kao kuvar (putujući, i za njega takođe nije bio odmor nego rad kao i obično, s tim da je ovoga puta provodio vreme sa nama kada je bio slobodan). To je hotel koji spada u kategoriju Organskih Vegetarijnaskih Bio Hotela kojih ima par stotina na teritoriji Evrope, najviše u Nemačkoj, a ovo je jedan od najstarijih – baš dok smo bili tamo proslavio je tridesetogodišnjicu rada. Ovi hoteli pokušavaju da ispune zahteve onog dela populacije koji se usmerava ka prirodnom-eko-duhovnom životnom stilu, i zato nude čisto vegetarijansku hranu pripremljenu od organskih namirnica, ambijent u prirodi i daleko od zagađujućih uticaja i gradske verve, enterijer sačinjen od prirodnih materijala i usklađen sa prirodnim kosmičkim tokovima koje predstavljaju principi feng šui-a ili vastu-a. Povrh svega nabrojanog, ovaj hotel nosi i religioznu simboliku zahvaljujući strastvenoj hrišćanskoj posvećenosti bake Rozalinde, majke vlasnika, koja sa svojih 78 godina i dalje aktivno učestvuje u kuvanju i održavanju svoje organske bašte začinskih biljaka koja divno oplemenjuje dvorište i kuhinjsku trpezu. Hotel nosi ime Arhe što znači barka, i asocira na Nojevu barku iz starozavetne priče o velikom potopu. Sve u hotelu podseća na Nojevu barku i priču o njoj, od samog oblika građevine, do slika, dekorativnih predmeta, pa čak i slikovnica u dečijoj sobi za igranje.

098

028

237

241

Deca su imala na raspolaganju puno meke trave za trčanje, duuugački tobogan koji se spušta uz padinu brežuljka, ljuljaške i mornarske lestve, drvenu kućicu, bazen sa peskom, nekoliko drva za penjanje i balvana za šetanje, sto za stoni tenis i gomilu reketa i loptica. Ovaj put su najviše uživali na ljuljaškama, dok drvenu kućicu skoro da nisu ni pogledali, za razliku od prošle godine. Mornarske lestve su bile pravi izazov jer su dovoljno porasli da mogu napraviti nekoliko egzibicija na njima, dok se prošle godine nisu mogli ni popeti. Moj sin je oduševljeno pozdravio ideju vlasnika da postavi stare kuhinjske posude u bazen sa peskom, i to mu je pružilo sate zabave kuvanja u „pravoj tavi“ – jedna od ideja koje sam rešila da primenim i u našem dvorištu, fantastična za decu sklonu igri kuvanja. Ćerka je više vremena provodila sa loptom i igrajući sa tatom tenis, tačnije pokušavajući da servira i vrati loptu, što je takođe donosilo skoro sate dobre zabave i vežbanja u isto vreme. Povremeno smo išli na obližnje jezero koje je savršeno uređeno za decu, sa plitkom i čistom vodom i igralištem odmah pored. Mi smo pomalo učili da plivamo, tačnije da razbijamo strah od duboke vode i od ribica, i verujem da bismo dosta uspeli u tome da su potrajali oni topli letnji dani koje smo imali tokom prve nedelje.

154

 

259

105

113

128

271

034

036

Mamina omiljena aktivnost je bila šetnja šumom koja se pruža od hotela uzbrdo. Uživala sam u mirisima zove koja je bila u punom cvetu i čiji se miris mešao sa mirisima raznog lekovitog bilja i mahovine. Sakupljala sam šišarke i kamenčiće koji svetlicaju na suncu kao da su posuti srebrnim prahom. Disala sam punim plućima koja su konačno osetila svežinu čistog vazduha koji im toliko nedostaje u ovoj našoj vojvođanskoj močvari. I naravno, fotografisala i žalila što nemam neki bolji fotoaparat da uslikam sve te divne vilenjačke prizore koje je moje oko hvatalo na sve strane. Da sam se ja pitala, išli bismo u tu šumu svaki dan po nekoliko puta, ali našem bati se nije puno svidela ta ideja i nakon nekoliko izleta je kategorično odbio da kroči nogom na šumski puteljak. Na pitanje zašto odgovor je bio – plaši se tigra. I ništa nije pomoglo naše ubeđivanje da u ovoj šumi nema tigrova, čak ni vukova ni medveda. Seka je takođe žalila što ne idemo češće u šumu, naročito zato što šumski puteljak vodi pravo na pašnjak na kojem žive četiri konja, jedan magarac, dve lame i jedna dvogrba kamila. Odakle kamila i lame u ovim krajevima, pitala sam se, ali kojim god razlogom da su dospele ovde očigledno su bile dobro pažene i negovane. Mogli smo prići nadstrešnici ispod koje im je bilo postavljeno puno sena i tu bi se često okupile sve životinje zajedno da ručkaju i da osmotre pridošlice. Mi bismo im čupali okolnu travu i hranili ih, i to je bila zabava sa pet zvezdica. Jedna od omiljenih aktivnosti moje dece, naročito ćerke, je hranjenje domaćih životinja. Čak i ja, koja nikada ranije nisam bila u nekom bližem kontaktu sa domaćim životinjama, počinjem da uživam u tome, naročito kada vidim koliko ih to raduje. I drago mi je što je tako, jer na taj način stiču osećaj za potrebe drugog živog bića. I pošto se često i ja nalazim u toj aktivnosti zajedno sa njima, počela sam da osećam neku vrstu smirenosti i zadovoljstva od prisustva tih pitomih stvorenja koja mirno pasu travu i jedu je iz naših ruku, naročito kada sam pored njih duže vreme. Tako divna, nežna i umirujuća vibracija. Eto, da nisam dobila decu verujem da nikada to ne bih saznala, jer sam imala nula interesovanja za kontakt sa domaćim životinjama. I tako, pošto nismo mogli više da posećujemo konje, magarca, kamilu i lame zbog strašnog tigra, zadovoljili smo se hranjenjem ovčica bake Rozalinde koje žive i pasu na padini ispod hotela i redovono dobijaju ostatke hrane iz hotelske kuhinje.

122

066

082

190

184

086 (2)

202

I da, zahvaljujući stadima krava, konja i ovčica po okolnim pašnjacima deca su bila mirna i zaokupljena mahanjem tokom putovanja po planinama i to nas je spasilo od dosade i nervoze u autu barem na tom delu puta. I naravno, tuneli!

Srdačno,

Tamara