Šta Mesec simboliše

Zašto baš Mesečeva deca? Ako bi ovaj naslov oslikavao karakter moje dece ne bi bio samo mesečeva, nego i sunčeva deca, pošto se ove dve energije prepliću u njihovoj prirodi sa podjednakim snagama: osetljivi, prijemčivi, nežni –mesečeva; jake volje, dominantni, uporni i tvdoglavi –sunčeva. Ipak, blog sam nazvala samo po mesecu iz nekoliko razloga.

Mesec simboliše majku i majčinstvo, žensku prirodu i ženski princip u uređenju ovog sveta dualnosti. Njegova suprotnost je Sunce, simbol oca i muža, muške prirode i muškog principa. Svako ljudsko biće, bilo muškarac ili žena, nosi u sebi obe ove energije. Što su više uravnotežene, to je osoba „zdravija“. Ova ravnoteža treba da postoji ne samo unutar jedinke, nego i unutar društva. Kao što postoji u prirodi, od pamtiveka. Tokom čitavog prošlog milenijuma svetom je vladala muška, sunčeva energija simbolizovana brojem 1. Nakon ulaska u novi milenijum, vlast preuzima broj 2, simbol ženske, mesečeve enrgije. Ako ćemo biti iskreni, nakon dugotrajne vladavine muške energije današnji svet je počeo da vapi za osvežavajućim valovima ženske energije koja je bila potisnuta i zasenjena. I naravno, pošto je to predodređeno višim planom, mesečevi valovi su već tu, nezaustavljivi, i mnogi osećaju njihov blagotvorni dodir u sebi i u svom životu.

Šta je zapravo ženska energija? To baš i nije slika današnje savremene žene koja se trudi da bude muškarac – uspešna, poslovna, prodorna, jaka, superiorna, intelektualno nadmoćna, nezavisna. Ovo su sve odlike muške energije, čija je neuravnoteženost dovela do svih problema koji danas postoje u društvu, a čiji je izvor naglašeno „ja i moje“ (ego ili svest –sunce, podsvest –mesec) koje je dovelo do preterivanja u ambicioznosti, sebičnosti, dominaciji, neosetljivosti za potrebe drugih, egocentričnosti. Sa druge strane, autentične ženske odlike su saosećaj, nežnost, prilagođavanje, tolerancija, mir, brižnost, intuicija i „go with the flow“.  Kao tok vode koja hrani, napaja i osvežava.

Mi smo već ušli u svet uzdižućeg Meseca, svet u kojem će da žive i plešu Mesečeva deca. Naša današnja deca su začetnici tog zanosnog plesa, zajedno sa nama. Što više uspemo da se prilagodimo ovoj predivnoj transformaciji iz sebičnosti u nesebičnost, iz okrutnosti u saosećaj, iz dominacije u prilagodljivost koja vodi miru – to ćemo više osetiti Mesečevu blagost na sopstvenoj koži. Što više pripremimo svoju decu za ovakav poredak, ona će više biti deo predivne budućnosti. Koliko god nam se čini da je istina suprotna, to su samo ostaci milenijuma koji prolazi i odlazi, ustupajući mesto onome što je nezaustavljivo jer je deo božanskog plana.

Na današnji dan pre 500 i nešto godina u Indiji se pojavio mistik, prorok, avatar – nazivaju ga raznim imenima – koji je kasnije postao poznat kao Zlatni Plesač. Bila je noć punog meseca, kao i danas, i bilo je pomračenje meseca, kao i danas. Da bi neutralisali pomračenje ljudi celog grada su bili uronjeni u vodu Gange i pevali su svetu mantru na sav glas, istovremeno pozdravljajući rođenje onoga koji će biti najpoznatiji pod imenom Šri Čejtanja Mahaprabu. On je najznačajnija srednjovekovna figura kulta bhakti, čiji sledbenici slede put potpune posvećenosti Bogu i čiji je cilj ljubav prema Bogu. Zvali su ga Zlatni Plesač  zato što je imao ten boje zlata, i zato što je prvi započeo plesanje uz javno pevanje Hare Krišna mantre, koja je do tada bila tajno vlasništvo malobrojne religiozne elite. Razbio je u paramparčad sve pogrešne koncepcije pomenute elite koja se oslanjala na pogrešnim postavkama kastinskog sistema i na manipulaciji neobrazovanim slojevima društva na temelju tog sistema. Uneo je ogromne promene i reforme u sve pore tadašnjeg društva, uzdrmao je čitav religiozni i filozofski svet, i više od svega, probudio je srca miliona ljudi dodirom neizmerne samilosti i ljubavi. Njegova misija bi se najkraće mogla opisati kroz njegov moto da je Božija samilost veća od Njegovih zakona, i kroz njegovu želju da sva živa bića ovoga sveta preplavi ljubavlju prema Bogu. On je lično manifestovao simptome te uzvišene ljubavi kroz svoj zanosni ples koji se poput poplave proširio čitavom Indijom, i ljudi su počeli da plešu, pevaju i plaču od ljubavi. U zapisima njegovih sledbenika se opisuje kao Mesec čiji blagotvorni zraci bude uspavanu ljubav prema Bogu u srcima ljudi ovoga sveta. Pojavio se u noći pomračenja meseca, ali se zapravo njegovom pojavom uzdigao pravi Mesec, koji širi zrake samilosti i ljubavi kroz tamu sveta izmučenog neznanjem i patnjom.

U vedskim spisima se spominje pojava Zlatnog Plesača koja će najaviti pojavu Zlatnog doba na planeti Zemlji. Mnoga religiozna i ezoterična učenja različitih izvora najavljuju ovo doba pod različitim nazivima, i to nije slučajna podudarnost. Na različite načine, sa raznih strana, zraci ljubavi i samilosti postaju sve opipljiviji. Naročito će nam postati opipljivi ako se svesno izložimo njihovom zračenju. Takođe, kao roditelji imamo dužnost da svoju decu upoznamo sa ovim blagotvornim mesečevim zracima, da ih uvedemo u duhovnu dimenziju života i da ih naučimo plesu ljubavi i samilosti. Možda će upravo njihovi koraci činiti neku važnu kariku u ovaploćenju zlatnog doba na licu Zemlje. Koliko god izgledali važni ili nevažni, oni su deca budućnosti, i ja biram da njihovu budućnost vidim kao lepšu i svetliju nego što je današnjica. Da bismo smo svoju decu pripremili za ovakvu budućnost, pre svega moramo mi sami verovati u nju, moramo mi sami biti usaglašeni sa njom. Ne u budućnosti, nego ovde i sada. Potrebno je da zaista dozvolimo ljubavi da nas vodi kroz život, ovde i sada. To nije uvek lako, to zahteva napor, to zahteva preobražaje, to zahteva budnost. Na koje praktične načine pokazujemo ljubav i samilost? U kojim situacijama najviše osećamo ljubav i samilost? Da li i dalje idemo sa tokom pulsirajuće ljubavi koja živi, ili smo se zaglavili u nekom teoretisanju o ljubavi i smislu života, bez pravog smisla? Ja mislim da je najveći parametar nivoa naše ljubavi u odnosu sa najbliskijim ljudima, u svakodnevnim postupcima, u svakodnevnoj brizi za one koje volimo. Roditeljstvo je jedna od najboljih prilika da vežbamo ljubav u akciji. Ali sa druge strane, ako nas preplave svakodnevne  rutinske delatnosti možemo se jednog dana naći isceđeni i bezvoljni, bez pravih osećaja koji treba da prate naša delovanja. Zato nam je potrebna i vizija, potrebna nam je inspiracija, potrebno nam je podsećanje na smisao i ciljeve, potrebna nam je milost iz višeg izvora, iz nečega što je veće i šire od nas samih. Zato i mi, ne samo naši potomci, trebamo da budemo Mesečeva deca, oni koji se povezuju sa višom svrhom i koji ne prestaju da tragaju za bezuslovnom ljubavi u čijem zagrljaju smo svi, ipak, samo deca kojoj je potrebno utočište.

Srdačno,

Tamara